Neko je rekao: »Bibliotekari rade
jedan važan posao: oni daju čoveku knjigu. I, taj čovek
tog dana i te večeri neće biti sam – on će
biti u društvu sa knjigom«. Tako jednostavna a suštinska definicija
uloge bibliotekara, a samim tim i biblioteke. Može li biti
zahvalnije uloge od te da se čoveku obezbedi tako interesantno
i korisno druženje, druženje koje zadovoljava večitu
čovekovu težnju da sazna više i bolje?
Milorad Matijašević,
dugogodišnji upravnik Narodne
biblioteke u Sivcu
U beleškama Živka Lančuškog, izvrsnog poznavaoca
kulturnih i društvenih prilika u prošlosti Sivca, stoji evidentirano
da je PRVA SRPSKA ČITAONICA U SIVCU osnovana 1892. godine
i da je bila smeštena u kući Trive Petrovića, sivačkog
krojača, koji je i sam bio jedan od osnivača i prvih
članova Čitaonice. inicijator i osnivač Čitaonice
bio je jedan od ondašnjih sivačkih učitelja, Dušan
Pejić, sa još nekoliko naprednih meštana Sivca.
Čitaonica je imala svoju biblioteku iz
koje su članovi nosili knjige na čitanje kući
(nije nigde zabeleženo koliko je knjiga imala), a dnevnu štampu
i časopise čitali su u Čitaonici.
Od 1938. godine Čitaonica radi pod nazivom
NARODNA KNJIŽNICA I ČITAONICA sve do 1941. godine kada
prekida rad, zbog ratnih dešavanja. Nakon prestanka rata nastavlja
sa radom.
1960. godine osnovana je Narodna knjižnica i čitaonica u Sivcu kao budžetska ustanova sa samostalnim
finansiranjem. Od tada se počinje voditi i smišljena
nabavna politika knjiga jer se izvesna sredstva odvajaju i
za obnovu knjižnog fonda. Knjižnom fondu Čitaonice priključeni
su i knjižni fondovi seljačkih radnih zadruga, tako da
je 1965. godine zatrečeno oko 3.000 knjiga.
Od 1965. godine Čitaonica menja naziv u
NARODNA BIBLIOTEKA SIVAC. Koristeći se raznim vidovima
nabavke (kupovinom, poklonima organizacija i pojedinaca) Narodna
biblioteka u Sivcu je do danas dostigla fond od 15.500 knjiga.
Uporedo sa širenjem aktivnosti na bibliotečkim
poslovima Narodna biblioteka širi aktivnosti i na polju kulturno-prosvetnog
rada. Organizuju se klubovi koji rade pri biblioteci i to
Klub književnih stvaralaca, Klub likovnih stvaralaca, Klub
mladih bibliotekara. U saradnji sa Osnovnom školom, Domom
kulture, Kulturno-prosvetnim društvom »Senteleki«, umetničkim
udruženjima i drugim kojima je cilj unapredjenje kulturnog
života mesta organizuje izložbe, promocije, književne susrete,
proslave i slična kulturna dešavanja.
