02. maj '06.
Tradicionalno okupljanje sivčana drugog maja na Malom Staparu i ove godine je opravdalo ali i razočaralo očekivanja.
Iako su vremenske prilike ukazivale na na kišu to nije smetalo da se nekoliko hiljada sivčana okupi na Malom Staparu i kako to tradicija duga tridesetak godina nalaže, proslavi praznik rada na jedinstven način.
Vašar dečijih radosti, ringišpila, igara na sreću i kafića u ambijentu prirode okupio je mnogobrojne sivčane ali i mnoge Crvenčane, Klajićevčane i Kuljane da ovog drugog maja budu na izletištu na Malom Staparu i u netaknutoj prirodi dožive iskrenu radost druženja i slobode.
Mesna zajednica Sivac omogućila je besplatana prevoz od Sivca do Malog Stapara, a mnogobrojni ugostitelji sa svojim štandovima učinili su da se ljubitelji prirode i druženja osećaju kao kod kuće - da im ništa ne fali.
Šlajz, prevodnica, obala na obe strane kanala, kao i čuvena "Carica" bili su prepuni izletnika.
Mnogobrojni kamperi iz Sivca i obližnjih mesta uživali su u prirodi po desetak dana.
Međutim, nemožemo a da ne spomenemo i ružne strane majskih svečanosti na Malom Staparu. Pojedini kamperi uništavaju sve na šta naiđu. Skidanje kore sa drveća, neuspeli pokušaji da se običnom sekirom sruši vremešno drveće dovode u pitanje smisao organizovanja ovakvih dešavanja u prirodi.
Iako je Udruženje građana "Ekult", koje se bavi ekologijom, kulturom i informisanjem, baš za ovu priliku postavilo plakate kojima se pozivalo na zaštitu drveća, sve je bilo uzaludno.
Mnogi mladi sivčani nemaju razvijenu ekološku svest. Sivačka omladina uništava sve našta naiđe, nesposobna da u prirodi pronađe utočište i mir, ne prepoznajući prirodne nagone osim onog za istrebljenjem i uništenjem.
Činjenica je porazna za Sivac i sivčane, ali i tačna... Postoji li rešenje?
Prilog pripremio Radoje Cvijović.
