01. februar '10
Protekle godine, svetlost dana ugledala je nova, treća po redu, knjiga pesama, naše sugrađanke, pesnikinje Slavice Tešović. Naziv knjige je "Emil grad večne zime", a izdanje je beogradskog Interprinta.
Postoji grad večne zime,
kao tajna žena u njemu sam bila,
u zimi večnoj, zaleđena, sama
nikada se više nisam probudila.
Iz recenzije prof. dr. Vuka Milatovića izdvajamo citat:
"Ako pokušamo da ovu knjigu smestimo u nekakve tokove savremene srpske poezije i savremenog stvaralaštva, onda mogu da kažem, da je Slavica Tešović po svom stvaralačkom duhu, načinu razmišljanja, po načinu pevanja, da je ona najbliža našoj najvećoj pesnikinji Desanki Maksimović.
Reč je dakle o jednom veoma snažnom lirskom senzibilitetu i kada je reč i o Slavici Tešović, a da ne govorim, publika to dobro zna, o Desanki Maksimović. To su dakle dva snažna lirska senzibiliteta. Dakle, reč je o pesnikinji koja duboko doživljava svet oko sebe, to je poezija doživljenog i po tome podseća na Isidoru Sekulić, pogotovo na njena „Pisma iz Norveške“, kao i na njenu poeziju, jer ona ne može bez doživljenosti"...
GRAD ZIME
Koračam kroz grad zime, svetlosti idem
poslednjom snbagom kroz snežne noći,
dubok sneg gazim, a boli me
sklopljenih očiju u tišini ću proći.
Koračam kroz grad zime, svetlost ide,
koraci mi teški, sneg veje
nevidljiva zamišljam tvoj lik,
a bolni drhtaj dušu mi greje.
Taj grad zime, grad mog plača
svega prvog i poslednjeg, nežnosti moje,
snega, leda, snova i sećanja večnog
na snežne tragove tvoje.
Pod mesečinom belom zgasnuće tada
tvoji tragovi snežni, kad svetlost ustalasa
čekaćeš me daleko od grada
i tiho ću dolaziti bez glasa
Slavica Tešović rođena je u Pljevljima. Studirala je Pedagošku akademiju u Somboru. Štampane su joj pesme u knjigama "Randevu u troje" (povodom istoimene emisije Radio Novog Sada - pesma Ispijam čašu mesečine) i "Zemlja Rada Neimara (nastala u vreme ratnog proleća 1999).
Prva knjiga poezije "Posle tuge" štampana joj je 2001. godine u Beogradu. "Emil grad večne zime" je treća knjiga poezije. Njene pesme ušle su u antologiju poezije Milutina Đuričkovića "Nebeski hram".
Član je Saveza književnbika u Otadžbini i rasejanju.
Priredio Radoje CVIJOVIĆ.
