17. jun '07.
Sportskih talenata Sivac je uvek imao. Ima ih i sada, od košarkašica, košarkaša, rukometaša, fudbalera pa sve do mladih šahista koji svakim danom marljivo jačaju svoja šahovska znanja. Nekada je Sivac imao i svoju atletičarsku zvezdu - Sofiju Terzić popularnu i omiljenu Malu Sonju.
Talenat nekadašnje državne reprezentativke otkrio je njen učitelj Jovica Ačanski, na jednom školskom krosu daleke 1953. godine, tada je Sofija išla u četvrti razred sivačke gimnazije.
- Trčali smo bosi, u haljinama. Staza je bila neravna, puna baruština i kojekakvog trnja. Ništa to meni nije smetalo, volela sam da trčim i često sam se takmičila sa svojim vršnjacima u polju dok smo čuvali krave. Takmičili smo se u trčanju sa početka do kraja polja i u preskakanju šančeva. To je bio za mene svojevrstan trening - pripoveda i dalje duhom mlada Sofija.
Prvi rezultatski uspeh atletičarka iz Sivca ostvarila je iste godine na Partizanskim igrama u Somboru. Na ovom takmičenju učestvovalo je 4000 vežbača i vežbačica, a Mala Sonja osvojila je prva mesta u trčanju na 60, 100 i 200 metara kao i u narodnom višeboju, dok je u disciplini skok u vis sa preskočenih 125 santimetara zauzela treće mesto. Osam sekundi istrčanih u sprintu na 60 metara bio je samo desetinku sekunde slabiji rezultat od tadašnjeg omladinskog državnog rekorda.
- I tada sam trčala bosa. Nisam imala nikave patike za trčanje. Tabani su mi bili kao đonovi, često isečene i u ranama. Nisam mogla da trčim u haljini, pa mi je majka posebno za tu priliku skrojila šorc od crvene gaze i kombinezon od porketa. Publika je me je brzo zavolela. Imala sam osećaj da svih 3000 gledalaca navija za mene - priseća se atletičarka iz Sivca.
Nakon odličnog nastupa u ubrzo su usledili pozivi i na druga takmičenja gde je popularna Mala Sonja osvajala najviše plasmane i redovno se pela na postolja. O njenim uspesima svedoče i brojne diplome koje šezdesetosmogodišnja Sofija brižno čuva i o kojima punog srca rado pripoveda.
Članica Društva za telesno vaspitanje "Partizan" iz Sivca, ubrzo prelazi u Atletski klub "Maraton" iz Sombora, a već naredne, 1955. godine Sofija prelazi u Zemun gde upisuje Srednju fiskulturnu školu.
- To je moj najveći životni uspeh. To je bio najlepši period mog života. Bili smo kao jedna velika i složna porodica. Lepo smo se družili i naporno trenirali. Išli na zimovanja, logorovanja, učili da skijamo, trenirali orijentacioni kros... - priča Terzićeva.
Urođeni talenat, stručan rad sa profesrima u Srednjoj fiskulturnoj školi i upornost doveli su sivačku Malu Sonju do državne reprezentacije. Bila je jedina u državnoj reprezentaciji koja se takmičila u četiri discipline: u trčanju na 60, 100 i 200 metara i u skoku u dalj. Učestvovala je na brojnim takmičenjima između ostalog i na državnim prvenstvima u Beogradu, Zagrebu i LJubljani, a bila je na pragu odlaska na Olimpijadu 1960. godine.
Sofija je bila član čuvene ženske štafete Babović - Šikovec - Simić - Terzić, kako sama kaže imala je možda i najbolji start , ali se plašila startnog pucnja pa je zbog toga bila četvrta izmena.
To je bio vrhunac njene sportske karijere. Potom se zaposlila u obrazovanju i kao prosvetni radnik otišla i u penziju. Prijatelji je se sigurno sećaju po brzini i nadimku "DŽo" koji je dobila u Srednjoj fiskulturnoj školi i koji je među prijateljima ostao i do današnjih dana.
Višestruki sportista godine Sivca, gđa Sofija uskoro puni sedamdeset godina, ali još uvek s lakoćom uradi stoj na rukama, premet ili neku sličnu gimnastičku vežbu. Redovno se bavi jutarnjom gimnastikom i sve ove zadržala je osmeh na licu i veru u bolje sutra.
- Najdraži su mi moji počeci sportske karijere u Somboru kad su me otkrili onako bosonogu u crvenom šorcu. To mije bilo i najlepše i najteže. Uvek sam bila optimista i ništa mi nije bilo teško uraditi. Valjda me ta vedrina duha i održavala u životu - sa osmehom zaključuje sivačka atletižarska zvezda Sofija Terzić - Jezdimirović.
