28. oktobar '06.
Promocija Kombinovane ratarske mašine, koju je konstruisao Stanko Mandić pronalazač iz Sivca, potvrdila je i u praksi sve svoje revolucionarne prednosti u odnosu na klasičnu mehanizaciju. Naučno, ali i praktično potvrđeno je da nova tehnologija koju je patentirao ovaj sivački inovator omogućuje ogromne uštede utroška energije i sredstava za obradu zemlje. Novo tehničkih rešenje priključne mašine.
Praktični prikaz rada mašine obavljen je proteklog vikenda u Pačiru na ekonomiji Akcionarskog društva "Žitko" iz Bačke Topole.
Demonstracija mogućnosti Mandićeve "Srpske ratarske mašine" okupila je "velike" i "male" poljoprivredne proizvođače, naučne radnike Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, predstavnike Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, republičke Asocijacije inovatora, Privredne komore Srbije, brojne novinare i televizijske ekipe.
Pred mnogobrojnom publikom "uživo" su prezentirane sve mogućnosti dvobrazne, trobrazne i petobrazne mašine za obradu zemlje koje omogućuju da se u jednom prohodu ne gazeći oranje obavi više radnih operacija: oranje, rasturanje veštačkog đubriva, gruba obrada zemljišta, vibraciona stabilizacija, fina obrada i setva.
Svi tipovi Kombinovane ratarske mašine imali su izvanredne učinke. Kvalitet obavljenog posla, brzina i lakoća sa kojom je u jednom prohodu izorana, istanjirana, kultivirana, posejana i povaljana ogledna njiva zadivili su sve prisutne, čak i one koji do tada nisu videli kako radi Stankova mašina li pak bili uvereni da je nemoguće to što naučnici za nju tvrde. Posebnu atrakciju predstavljao je praktični prikaz rada petobrazne mašine koja je tek pre nepunih mesec dana izašla iz Stankove radionice u Sivcu. Pridodata velikom traktoru ona zahvata 2.25 metara zemljišta i toliko je efikasna da su mnogi od prisutnih gotovo zanemeli od iznenađenja.
O kvalitetu mašine najbolje govore reči Milorada Katića, direktora sektora Agrar kompanije "Žitko":
- Nešto manje od mesec dana koristimo petobraznu Kombinovanu ratarsku mašinu. Koristili smo je za poslove oranja i pripreme za setvu na ukupnoj površini od oko 100 hektara. Nismo očekivali da će se mašina pokazati ovako dobro u ovom sušnom periodu. Zadovoljni smo jer uštede su velike, posebno po pitanju utroška pogonskog goriva - nafte. Želeli bi smo da i nakon ovog probnog perioda mašina ostane u našem kombinatu – kaže Katić.
Nakon praktičnog prikaza obavljena je i prezentacija rezultata do kojih su došli naučnici Departmana za poljoprivrednu tehniku.
Prema naučnoj studiji koju su prezentirali dr Lazar Savin i diplomirani inženjer Mirko Simikić moguće uštede kombinovanog sistema u odnosu na klasični ogledaju se u sledećem: - ušteda goriva 20,90 evra po hektaru, - ušteda maziva 2,09 evra/ha, - ušteda mašinskih časova 63 evra/ha, - ušteda ljudskih časova 1,47 evra/ha, - ušteda investicija u traktore i mašine 4,988 evra/ha, - ušteda troškova održavanja i remonta 5,046 evra/ha.
Naučnici su zaključili da ukupne uštede dostižu 97,494 evra po hektaru godišnje, a posmatrano na površini od milion hektara oraničnih površina one dostižu 97.494.000 evra godišnje. Takođe, korištenje nove tehnologije obrade zemlje dovodi do povećanja prinosa pšenice za najmanje 10 odsto, usled značajnog smanjenja sabijanja zemljišta što doprinosi novim uštedama od najmanje 50 evra godišnje. Uz to, razvojem kombinovanih sistema za obradu zemljišta i setvu većeg radnog zahvata može se smanjiti odliv deviznih sredstava.
U istraživanjima i analizama nove tehnologije utvrđena je i jedna gotovo neverovatna činjenica. Naime, elementi od kojih se sastoji Kombinovana ratarska mašina ne troše energiju traktora, već se pogone od zemljišta.
Poput Nikole Tesle, Sivčanin Stanko Mandić spoznao je zakonitosti prirode, prihvatio ih i svoja saznanja ugradio u mašinu koja donosi velike i gotovo nesagledive uštede utroška energije za obradu zemlje. Poput Tesle i Mandić je imao ogromnih problema da pronađe partnera koji će finansijski podržati adaptaciju mašine i njeno uvođenje u proizvodnju. Ipak, nakon dugo vremena njegov projekat podržalo je Ministarstvo za nauku i životnu sredinu Republike Srbije.
Promociji rada novih mašina prisustvovao je i dr Dragan Povrenović, državni sekretar pri Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije.
- Ja sam ovde bio i 2004. godine kada sam imao priliku da vidim prvu prezentaciju mašine koja je bila preteča prototipa. Bio sam prijatno iznenađen kada se Mandić prijavio na Konkurs za inovacione projekte koje je raspisalo Ministarstvo. Prepoznavajući važnost primene znanja koje je uloženo u tu mašinu, za neku sutrašnjicu kada će mo mi moći da proizvodimo sami tu mašinu, da ne uvozimo a da inače koristimo ono što štedi gorivo, štedi energiju, štedi vreme i daje jedan izvanredan rezultat. Ovoga puta imao sam zadovoljstvo da vidim i dve nove mašine koje govore da mi imamo dovoljno pameti, ali i to da je potrebno sakupiti kritičnu masu ljudi oko jednog projekta i na kraju se nađu i finansije za taj projekat. Sada možemo da dođemo u situaciju da mi u Srbiji budemo proizvođači te mašine. Ako uspemo da zadovoljimo samo domaće potrebe, biće to već jedna velika produkcija mašine. Možemo da vidimo da je ovde daleko veće znanje koje je uloženo, daleko veća ona invencija koju je autor imao, odnosno sama inovacija na kraju krajeva, nego što je to problem napraviti u ovom trenutku. Još jednom se potvrdilo da su sve dobre stvari veoma jednostavne. Ovde se može videti da se to može i uraditi u vrlo jednostavnim uslovima, a da se dobije zaista dobar kvalitet koji je prezentovan - rekao je dr Povrenović i nastavio - Putem Zakona o inovacionoj deltanosti, putem finansijske podrške kroz Nacionalni investicioni plan i dva i po miliona evra za investicije, stvorili smo ambijent za pronalazaštvo i stvaranje inovacija. Siguran sam da ćemo mi u Ministarstvu u narednom periodu taj ambijent popraviti još više, time što ćemo prezentirati to što smo ovde napravili, time što ćemo videti da je pravi put da se okrenemo oko sebe i vidimo svoje potencijale, svoje resurse i da ono što znamo primenimo tamo gde je to i najbolje uraditi u našu korist.
Od nedavno uz Stanka Mandića i njegov izum stao je i jedan beogradski preduzetnik. Iznajmljene su zapuštene hale nekadašnje sivačke ciglane i sada u njima teče jedna nova proizvodnja.
