11. jul '06.
Nedavno završeno Svetsko prvenstvo u fudbalu u Nemačkoj predstavlja najznačajniji planetarni događaj ove godine. Da ni to dešavanje ne prođe bez Sivčana pobrinuo se naš nekadašnji sugrađanin Miško Anđelić koji je sa grupom mladih Kuljana boravio na ovom spektakularnom fudbalskom festivalu bodreći našu državnu reprezentaciju.
navijačka reprezentacija kulske opštine ispred "Alianz arene" u Minhenu - s leva na desno: Velibor Mirosavljev, Miško Anđelić, Bane Ćirić i Bato Pješčić
- Želja da pružimo podršku reprezentaciji Srbije i Crne Gore kao i velika ljubav prema najpopularnijoj sporednoj stvari na svetu bili su presudni u odluci da se uputimo na ovaj veličanstveni sportski događaj - kaže Anđelić, na slici levo- Karte za utakmice obezbedili smo uz pomoć ljudi iz Fudbalskog saveza Vojvodine, a na put za Lajpcig, gde su naši plavi odigrali prvu utakmicu na šampionatu, uputili smo se dan pre meča.
Zatekli su Lajpcig u narandžastom. Grad je bio preplavljen navijačima Holandije. Naši navijači iz svih krajeva Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, sa Kosova, iz zemalja Evrope i Amerike, okupljeni na trgu na kome se odvijao zabavni program uz poznate estradne umetnike iz Srbije stvorili su odličnu atmosferu i svi zajedno u navijačkom zanosu krenuli ka "Central" stadionu.
- Atmosfera u gradu i na stadionu bila je izuzetna. Fudbal se slavio na svakom koraku, trgovi prepuni ljudi u bojama svojih državnih timova. Naši su napravili nezaboravan navijački ambijent, zastave, trubači, u navijanju smo nadvisili mnogobrojnije navijače u narandžastom. Iako je iskrena i snažna podrška sa tribina trajala tokom svih devedeset minuta, nismo uspeli da pomognemo da se odnos snaga na terenu bitnije promeni. Holanđani su ipak bili bolji. čak i mi na tribinama smo primetili da mnogo toga nedostaje u igri našeg plavog tima , kazuje Anđelić.
Minimalni poraz "plavih lavova" u meču sa Holandijom izazvao je tugu kod naših navijača, ali je zadržao nadu u bolje igre u važnim nastupima koji predstoje.
Nakon utakmice u Lajpcigu navijačka družina iz kulske opštine vratila se kući da bi se nekoliko dana kasnije ponovo uputila u Nemačku, na novo odredište u Gelzenkirhen na duel sa fudbalskim čarobnjacima, Argentinskim gaučosima.
- Navijalo se iz srca i iz sveg glasa, podrška sa tribina bila je još snažnija, bolja ne bi bila ni da se igralo u Beogradu. Međutim, opet razočarenje. Brzo je pao prvi gol, pa drugi, pa treći... Naši navijači počeli su u tuzi i neverici da napuštaju prelepu Aufšalke arenu. Nisu mogli da gledaju debakl reprezentacije koju vole i zbog koje su prevalili pola sveta. Kad smo izašli sa stadiona niko od naših napolju nije mogao da veruje da je krajnji rezultat 0:6 za Argentinu - priča Anđelić.
Pauzu do utakmice "plavih" sa reprezentacijom Obale Slonovače, Anđelić i drugovi iskoristili su za druženje sa prijateljem Lacikom Mezeijem, nekadašnjim Sivčaninom veteranom fudbalskog kluba "Polet" koji već duže vreme živi i radi u nemačkom gradu Rojtlingenu.
bračni par Mezei ukazao je izuzetno gostoprimstvo gostima iz Srbije
- Moram iskreno da se zahvalim gospodinu Mezeiju i njegovoj porodici koji su nas domaćinski primili i ugostili u svom domu. Upoznali su nas sa znamenitostima ovog kraja Nemačke, boravili smo u Štutgartu, Mezingenu, posetili smo i Mercedesov grad-fabriku, jedno veče boravili smo i u Minhenu itd. Provod je bio nezaboravan i ostaće nam u najlepšem sećanju za sva vremena. To gostoprimstvo i pažnju ne možemo zaboraviti.
Izgleda da su obilasci znamenitosti Nemačke bili mnogo prijatniji deo gostovanja naših fudbalskih navijača u ovoj državi nego glavni događaj zbog koga su i došli, jer usledilo je novo razočarenje i to u rezultatski beznačajnom razigravanju sa perspektivnom fudbalskom selekcijom iz Afrike. Kiša koja je neprekidno padala pre i za vreme utakmice kao da je najavila tužan kraj.
- Utakmica u Minhenu počela je sjajno. Postigli smo dva izvanredna pogodka, imali igru, odlično navijanje. Iako su plavi momci izgubila svaku mogućnost za nastavak takmičenja, na tribinama je bilo šezdesetak hiljada navijača koji su kao jedan bodrili izabranike državne selekcije Srbije i Crne Gore. Međutim, pred odlazak na odmor u poluvremenu hladan tuš. Isključenje i nastavljamo sa igračem manje. U nastavku primamo prvi, pa drugi ,i na kraju i treći gol, i opet su naši igrači pognutih glava napuštaju igralište.
Kako sam kaže, onako sa tribina mogao se steći utisak da su fudbaleri naše državne zajednice bili potpuno nespremni za ovo veliko takmičenje.
- Prateći igru stekao sam utisak da nijedan naš igrač ne može da pretrči nijednog protivničkog. Igrali smo bojažljivo i zatvoreno, vladala je bezidejnost, loše pokrivanje protivničkih igrača i uz duge pasove i stil igre koji ne odgovara našem mentalitetu bolje nismo ni mogli da prođemo.
Što se tiče boravka u Nemačkoj Anđelić i društvo su oduševljeni. Jedino je sve malo skupo za naše ekonomske mogućnosti.
- Boravak u Nemačkoj bio nam je izuzetno prijatan, organizacija vrhunska domaćini su bili ljubazni prema svima. Zabava svih ljudi iz celog sveta bila je odližna. Prednjačili su naši i Brazilci. Brazilke sa njihovim igrama, a naši sa trubačima, tako da su okupirali pažnju svih medija.
Sve je bilo izvanredno, jedino nas rezultati nisu mogli zadovoljiti. Mogu da kažem da je sve dosta skupo za naše prilike. Pivo je pet evra u lokalima. Najmanji suvenir košta petnaest evra. Hrabri to što su navijači bili jednistveni, navijalo se iskreno za Srbiju bez obzira na rezultat, i to je ono što je jedino bilo pozitivno.
