29. septembar '07.
Sredinom septembra u Sivcu su boravile Podunavske Švabe. Poreklom i u srcu oduvek i zauvek Sivčani pedesetak gostiju iz Nemačke stiglo je jednim autobusom i sa nekoliko privatnih automobila.
Svečani doček priređen je u Narodnoj biblioteci u Sivcu. Gosti su počašćeni po starom srpskom običaju - hlebom i solju, a potom su im dobrodošlicu poželeli Milan Subotić, predsednik Mesne zajednice i Svetozar Bukvić, predsednik opštine Kula.
U kratkim obraćanjima i jedan i drugi poželeli su dragim gostima iz Nemačke prijatan boravak u našem i njihovom Sivcu, uz želju da se prijateljstvo nastavi i održi.
U ime gostiju iz Nemačke prisutnima u čitaonici sivačke biblioteke obratio se Bert Bela Rojter. Osamdesetčetvorogodišnji, rođeni Sivčanin izrazio je veliko zadovoljstvo što je ponovo u Sivcu, zahvalio se na srdačnoj dobrodošlici i bibliotekarki Sanji Ignjatov uručio koverat sa novčanim prilogom namenjenim obnavljanju knjižnog fonda sivačke riznice znanja.
U galerijskom prostoru biblioteke Slavko Purić - Fufi, priredio je zanimljivu izložbu starih fotografija Novog i Starog Sivca.
Gosti su pregršt poklona pripremili i za sivačke mališane u predškolskoj ustanovi "Bambi". Igračke, slatkiši, odeća i obuća uveselili su male sivčane koji su zauzvrat gostima iz Nemačke podarili igru i pesmu.
Na Malom Staparu, na kupalištu pokraj "Carice" nekadašnji sivčani osvežili su svoja sećanja i vratili se u mladalačke dane.
.jpg)
Da su u sećanju vremešnih Švaba ostale brojne lepe uspomene videlo se na njihovim ozarenim licima i po kojem suznom odsjaju u očima.
Nakon dobrog ručka u sivačkom restoranu gosti su posetili i zapuštenu reformatorsku crkvu u Novom Sivcu. Još jednom proradile su emocije, sećanja i priče o davnim danima kada je u Sivcu živeo još jedan narod.
Drugi dan posete bio je namenjen obilasku starih porodičnih kuća i familija koje sada u njima žive. Iako govore različitim jezicima domaćini i gosti su se lako sporazumeli.
.jpg)
Domaćini su izašli u susret jednostavnim zahtevima svojih gostiju da obiđu svoje nekadašnje domove, naprave poneku zajedničku fotografiju i uberu grozd grožđa ili grančicu sa vremešnog duda.
Bilo je i suza i osmeha. Toplih prijateljskih zagrljaja i univerzalne obične ljudske konverzacije, jedni na slabom nemačkom ili engleskom, a drugi na slabom srpskom.
Drugi deo dana imao je nešto zvaničniji karakter. Prvo je obavljena poseta sivačkom Vatrogasnom domu gde su gosti, penzionisani pripadnici vatrogasnih društava iz Egenštajna i Leopoldshafena, Martin Hesselschwerdt i Kurt Kiefer predali Slavku Puriću, komandiru sivačkih vatrogasaca specijalnu vatrogasnu opremu.
Jedna uljna pumpa, nekoliko specijalnih creva, čizme i zaštitna odela za vatrogasce, kao i jedan rashodovani računar biće značajan podstrek sivačkim borcima protiv vatre.
Slavku Puriću uručena je i novčana pomoć za održavanje svojevrsnog etno muzeja u prostorijama vatrogasnog doma, dok je monografiju Karlsruea dobio je Jovan Paul, direktor sivačkog Doma kulture. Za svoj doprinos u informisanju javnosti o posetama Sivačkih Švaba darove, jednu lampicu, memorijsku karticu i torbu za CD-ove dobio je i pisac ovih redova.
Usledio je nezaboravni mašin paprikaš u gostionici "Ortak", a nakon ručka, specijalno za goste iz Nemačke priređen je kulturni program u sivačkom Domu kulture.
Deca u narodnim nošnjama, pevačke i folklorne grupe razgalile su srca gostiju pa su i oni sivačkoj publici priredili prijatno iznenađenje, zajednički i spontano otpevavši jednu njihovu tradicionalnu pesmu na nemačkom jeziku.
Kulturnom priredbom završeno je dvodnevno druženje nekadašnjih i sadašnjih Sivčana. Rastanak je bio tužan uz obostrane želje za narednim viđenjem, možda već dogodine.
