Igrajući neku cigansku igru u Sivcu, sredovečni Ciganin je udarao dlanovima po sopstvenim butinama, petama, šakom o šaku i u istom ritmu pevao melodiju na tekst: «Mi Cigani, soćermani, naša sorta faraonska, gleda šta da smota.»
Prema prevedenoj reči «soćermani», šta radimo? Dobro je postavljeno pitanje, šta mi Cigani radimo? (reč je prevela Ciganka Dragana Jovanović iz Sivca). I dalje, prema tekstu: «naša sorta faraonska». Faraonskih visina svakako nisu, to pokazuje svakodnevni život, ali se s pravom pitaju.
Njihovi putevi vode niotkuda. Jer, da su im putevi dolaska znani, znali bi kuda treba da idu dalje, ovako, njihovi putevi ne vode nikuda. Cigani su, bar kako sami kažu, živeli od prirode od onog što u njoj nadju. Žive i danas tako, žive od onoga što u toj prirodi nadju. No, takva život u uslovi-privatnosti dobara naziva se kradja. Uostalom, zar: «gleda šta da smota» nije shvatanje postupka? Oni ne kradu da bi sticali bogatstva, oni uzmu da bi živeli. Svet u čijem okruženju žive do izvesne mere shvata te postupke.
Izgled ciganskog naselja
Kada je u pitanju naseljenost u Ciganskoj mali, u Sivcu, mora se reći da se dešava paralelni proces raseljavanja iz Ciganske male po teritoriji naseljenog mesta Sivac...
U Ciganskoj mali zgrade su gradjene bez uličnog reda. Gde je ko hteo tamo je podigao kuću. Kuće su nestručno pokrivene trskom. Cela zgrada je u jednoj prostoriji što će reći da svi ukućani u njoj žive. Oko ovog naselja ne postoji nikakvo zelenilo, ni jedna voćka.
Ekonomsko stanje Cigana u Sivcu
Ekonomski položaj Cigana u Ciganskoj mali je veoma rdjav. Osim dva konjića i taljiga nema ništa drugo što bi ukazivalo na ekonomske ciljeve. Nema nikakvih sredstava rada niti bilo čega što bi ukazivalo na rezultate ličnog ili zajedničkog rada. Samo sedam podignutih kućica. Postoje neka kolica pomoću kojih se iz atara donose ubrani plodovi.
Postojali su pojedinačni primeri da su Romi odlazili na kopanje kukuruza, repe i radili po potrebi i za to su dobijali nadnicu. Vrlo retki su zaposleni u preduzećima.
Novaković Jovica koji je za ciganske pojmove dobro stojeći, ima dobre konje i dobra kola. Sobzirom na sve, zaposlen je u «Radniku» i vodi računa o higijeni sela (uginule životinje prevozi u šinternicu). Za taj posao prima platu što svakako utiče na povećanje standarda života.
Po rečima Bandike Jovanovića, finansijski vrlo slabo stoje. «Eto, vidiš, nosim ovo malo kukuruza (stotinak kila) da prodam, nemam za šta hleb da kupim. « Neki od onih Roma koji su se nastanili u selu, uspeli su da kupe kamion, poprave ga, te su se uputili u trgovinu ugljem. Sami utovaraju, istovaraju, prevouze i odnose ugalj u kuću kupca. Poslovni su. Isporuke vrše tačno i na vreme.
Korišćen je deo teksta iz izdanja "Cigane moj - Romi u Vojvodini", a koji se odnosi na Cigane u Sivcu, autora Dušana Lazića,
izdavač je Kulturno-istorijsko društvo PČESA
