05. april '06.
Nekada davno dudovi su bili zaštitni znak Sivca i sivčana. Mladi bračni parovi bili su dužni da nakon venčanja zasade nekoliko sadnica duda.
Na njivama ili kraj puta često se mogao videti dud. Za ratare i putnike namernike, njegove bujne krošnje pružale su odmor i osveženje od letnje žege i napornog rada. Plod duda koristio se za ishranu i spravljanje čuvene "dude" - dudove rakije. Lišće ovog plemenitog drveta koristilo se za uzgoj svilene bube od koje se kasnije proizvodila svila, a dudovo stablo se koristilo u kolarstvu i u mnogobrojne druge svrhe. U Sivcu je svojevremeno postojao i rasadnik dudova.
Među poslednjim sivačkim dudovima ostala su sačuvana stabla u domaćinstvima porodica Kalić i Ćurić. Vek ovih stabala po mnogima prelazi 300 godina. Čak i u mladosti najstarijih Sivčana, ovi dudovi su bili jako staro drveće.
Prečnik ovih stabala rukama ne mogu obuhvatiti ni dva čoveka, jer dostiže čitavih tri metra i sedamdeset santimetara.
Stara dudova stabla sa svakim prolećem ponovo i uporno listaju, a svojom novom mladošću i lepotom izazivaju divljenje i poštovanje.
Sadašnjim vlasnicima poseda na kojima se ovo drveće nalazi dudovi smetaju pa bi ih rado posekli, ali kako kažu niko neće da se prihvati ovog posla. Nedavno, ovo starovremensko drveće fotografisali su i predstavnici Zavoda za zaštitu prirode.
Dudova u Sivcu je sve manje. Skriveni u starim ili napuštenim domovima sada su prava retkost. Ostaju ovekovečeni samo na izbledelim fotografijama nekih davno prošlih vremena.
