S I V A C . N E T

U akciji "Mesec knjige 1966." formiran je pri Narodnoj biblioteci Sivac Klub mladih pisaca. Klub je nastao kao prirodan produžetak rada Biblioteke sa omladinom – ljubiteljima književnosti. Mladići i devojke koji su se okupljali u Biblioteci, vodili razgovore i izmenjivali mišljenja o književnim delima i svojim literarnim radovima. tako se i rodila ideja o formiranju Kluba koji bi planski radio i okupio u svoje redove veći broj mladih književnih entuzijasta. Pokazalo se ubrzo da je osnivanje Kluba mladih pisaca bilo opravdano i korisno. Pored studenata i srednjoškolaca u rad se uključio i veći broj učenika osnovnih škola; čak je bilo članova i iz redova seoske omladine.

Posle prve uspešne literarne večeri u Čitaonici na kojoj su članovi čitali svoje radove Klub je sačinio program rada za naredni period. Rad Kluba se odvijao u dva vida. 1. na redovnim sastancima Kluba se diskutovalo o vrednostima literarnih radova članova – mladih pisaca i vršen je izbor književnih dela i pisaca koji bi se prezentovali publici, 2. priređivane su literarne večeri na kojima su članovi čitali svoje radove i prikazivali dela poznatih pisaca. Posebnu delatnost Kluba predstavljalo je priređivanje recitala povodom raznih praznika i za svečane akademije, pri čemu su članovi ispoljili svoje recitatorsdke sklonosti.

U toku dvogodišnjeg postojanja Klub mladih pisaca je razvijao živu aktivnost i uspeo da se afirmiše kao zanačajan kulturni faktor u mestu. Iz njega je poniklo nekoliko kvalitetnih recitatora i izrazito talentovanih pisaca od kojih nekoliko štampaju svoje radove po književnim listovima ui časopisima.

Članovi Kluba su bili došli na misao da počnu sa izdavanjem svog lista. Smatrali su da imaju dovoljno snaga za to, samo je materijalni momenat bio u pitanju. I dok se ideja o izlaženju lista razrađivala osnovao se Klub studenata i omladine Sivca. Odmah se stalo na stanovište da je prirodnije da Klub mladih pisaca radi pod okriljem Kluba studenata i omladine pošto su njegovi članovi i onako pretežno studenti i omladinci, te je on tako posato literarna sekcija Kluba studenata i omladine.

Sada su poklonici literature smatrali da je došao pogodan momenat da se odelotvori ranije začeta ideja o izdavanju lista.

U okviru lista "SIVAČKI ODJECI" svoje radove objavljivao je veliki broj umetnički nadahnutih sivčana i prijatelja Sivca. (na slici je naslovna strana 12. broja izdatog marta 1973. godine)

Osnovna koncepcija lista mogla bi se sagledati kroz tri dominatne rubrike Književnost odraslih, Dolina detinjstva i Zubati osmeh.

Književnost odraslih je rubrika u kojoj su se prezentovali radovi studenata i omladine.

Rubrika Dolina detinjstva bila je rezervisana za radove učenika osnovne škole, i to uglavnom poeziju.

Na stranicama lista "SIVAČKI ODJECI" literarne radove pratile su likovne ilustracije.

Izdato je ukupno 21 broj Sivačkih odjeka. Poslednji broj izdat je 24. novembra 1984. godine.

NOĆNA PESMA

Kad čuješ prvu tišinu, dodji!

Večeras mesec samo meni peva.

Kad dodješ, osmehnuće se i tebi.

Livade će zaspati,

jablanovi će obući tamne smokinge

i proslaviće našu noć.

Pijanice vetra neće biti

da unese nemir u naše duše.

Žabe i cvrčci će kidati tišinu noći,

ali ih čuti neću.

Pokloniću ti mesto haljine obalu,

umesto ogledala reku.

Možda je nisi videla u noći,

tamnu i sjajnu od buketa zvezda.

Ljubica VUKOVIĆ

ŽUTI PLAČ

Dok ovaj žuti grč iz sebe ne izgrčim,

Dok ovaj žuti plač iz sebe ne isplačem,

Ni čovekom, ni srećnikom neću biti.

A zadužila me ledina bezimen -

Ponekad prezirana, a više od svega voljena,

Da se odreknem belega žuta

Kad se dočepam sopstvenog puta.

Jer od sve dece, koliko nas je tamo bilo,

Jedino se meni njeno žutilo zapatilo,

Pa me pratilo, pratilo

I još me nije dopratilo.

I otkud meni, nespretnom,

krivonosom detetu

Umesto grube igračke da pokloni

žutog poetu -

Pa hajd' po belom svetu.

A svet je ovaj čarobno zelen!

Odvratno lažan, veličanstveno odvažan -

I tako velik i tako malen!

Pa kud ghod krenem - žuto sećanje denem

Da s pravog puta ne skrenem.

A šta je pravi put?

O, zna to pesnik žut.

Ipak, s jednog proleća mamnog

Napila sam se pogleda - zelenog, sjajnog

Sa nekog izvora nestvarnog, lažnog

Kao da nisam znala da je zeleno -

Pesniku žutom nesudjeno.

I ko bi reko da će neko,

Iz Srema ravnog - kićenog,

ostati željan zelenog -

Sve dok se ne oslobodi

Grča žutog - zgrčenog

Iplača žutog - neisplakanog.

Mirko DŽUVER

POSLE MOG POVRATKA

U krug žica i hod, i nema ptica,

Prozor u nebo za rumeno ćutanje,

Put za moje zatvorene oči

Što čekanjem tvoju kosu pale,

I zrele mirise nepokošene trave.

Dlanom pritiskam čelo zemlje:

Nema više sećanja ispod kamena,

U prisoju svetlost posivela.

Zaborvaljenu tišinu preturam disanjem

I rastu tvoje sveže oči.

Lovim te ko da si prepelica.

U domu od žita; zemlja te izdaje

Do zamki sumraka i zova đermova.

Voda je kratka a žeđ tako duga

U tvom dodiru, posle mog povratka.

Slavka GOMILANOVIĆ

TI KOJA SI PROBUDILA MRTVO KAMENJE

Tamo gde su ćutale mramorne žrtve

usta su im otkamenila.

Očiju mojih nema. Ti mi ih možeš dati.

Tamo gde je u noći vetar tugovaoti

si isplela mrežu toplih uzdaha ljubavi.

U mojoj sobi tuga. Trpim.

Dođi i budi izvor plavog čekanja na rubu života.

Vtloge reka si ukrotila.

Tvoja stopala ostavila su trag krvi.

Pokaži mi kako da za mnom ostanu sećanja lepote.

Prozorska okna moje sobe su zamagljena.

Ti koja si pozlatila najtamnije kutke njihovih iščekivanja,

donesi mi sunce.

Crne si misli u ludost pretvorila.

Ispruži ruke. Kosa je moja zamršena.

Ljubav si svetu poklonila.

Donesi mi je na dlanovima mojih suza.

Ti, koja si probudila mrtvo kamenje, svemoćna si.

Zato sam ja srećna.