SIVAC.NET SIVAC.NET SIVAC.NET SIVAC.NET SIVAC.NET SIVAC.NET SIVAC.NET SIVAC.NET SIVAC.NET SIVAC.NET SIVAC.NET SIVAC.NET

 
   
     
   

 

 

Tragom nastanka literarne sekcije
 
"SIVAČKI ODJECI"
 
Literarni radovi

 

DUH PESNIŠTVA

 

SELO MOJIH RADOSTI

 

Koliko sam ti godina dala

koliko stihova!

A imala sam i ja krila

i mogla sam te ostaviti

put lepših snova.

 

Koliko sam ti suza dala,

letnjih, jesenjih,

tobom zarobljena,

osećala ti dušu,

i istim dahom disala.

Mogla bih se i prelomiti

opet bih o tebi pisala.

 

A  trzala sam okove teške

dvoumila se na tvome pragu:

navika ili ljubav -

- ko će znati?

Ustvari, onaj ko hoće, ode i peške,

al'  ko se jednom u selo zaljubi,

uvek se vrati.

 

Navikle noge na ulice blatne,

oči srasle sa zidovima,

zaljubljene u vinograde

i  njive zlatne .

Iste staze i lavež pasa,

Po kapijama šaputanja

U  pola glasa.

Misao ista: mogla sam trista

Puta otići - i više!

A ostala sam za radosti retke,

Da živim - i sve tiše i tiše . . .

 

Koliko sam ti ljubavi dala,

Koliko ti se puta vraćala

I smejala se susretu - srećna!

A ti sasekao mi krila:

širinom svojom, dužinom skuta,

da može želja da nam luta,

al' da ti ostanem večna !

Gordana PAJČIĆ

 

Tragom nastanka literarne sekcije

 

U akciji "Mesec knjige 1966." formiran je pri Narodnoj biblioteci Sivac Klub mladih pisaca. Klub je nastao kao prirodan produžetak rada Biblioteke sa omladinom – ljubiteljima književnosti. Mladići i devojke koji su se okupljali u Biblioteci, vodili razgovore i izmenjivali mišljenja o književnim delima i svojim literarnim radovima. tako se i rodila ideja o formiranju Kluba koji bi planski radio i okupio u svoje redove veći broj mladih  književnih entuzijasta. Pokazalo se ubrzo da je osnivanje Kluba mladih pisaca bilo opravdano i korisno. Pored studenata i srednjoškolaca u rad se uključio i veći broj učenika osnovnih škola; čak je bilo članova i iz redova seoske omladine.

Posle prve uspešne literarne večeri u Čitaonici na kojoj su članovi čitali svoje radove Klub je sačinio program rada za naredni period. Rad Kluba se odvijao u dva vida. 1. na redovnim sastancima Kluba se diskutovalo o vrednostima literarnih radova članova – mladih pisaca i vršen je izbor književnih dela i pisaca koji bi se prezentovali publici, 2. priređivane su literarne večeri na kojima su članovi čitali svoje radove i prikazivali dela poznatih pisaca. Posebnu delatnost Kluba predstavljalo je priređivanje recitala povodom raznih praznika i za svečane akademije, pri čemu su članovi ispoljili svoje recitatorsdke sklonosti.

U toku dvogodišnjeg postojanja Klub mladih pisaca je razvijao živu aktivnost i uspeo da se afirmiše kao zanačajan kulturni faktor u mestu. Iz njega je poniklo nekoliko kvalitetnih recitatora i izrazito talentovanih pisaca od kojih nekoliko štampaju svoje radove po književnim listovima ui časopisima.

Članovi Kluba su bili došli na misao da počnu sa izdavanjem svog lista. Smatrali su da imaju dovoljno snaga za to, samo je materijalni momenat bio u pitanju. I dok se ideja o izlaženju lista razrađivala osnovao se Klub studenata i omladine Sivca. Odmah se stalo na stanovište da je prirodnije da Klub mladih pisaca radi pod okriljem Kluba studenata i omladine pošto su njegovi članovi i onako pretežno studenti i omladinci, te je on tako posato literarna sekcija Kluba studenata i omladine.

Sada su poklonici literature smatrali da je došao pogodan momenat da se odelotvori ranije začeta ideja o izdavanju lista.

Prvi broj lista "SIVAČKI ODJECI" izdat je septembra meseca 1968. godine.

Milorad MATIJAŠEVIĆ

 

KLIKNI NA SLIKU ZA UVECANJEU okviru lista "SIVAČKI ODJECI" svoje radove objavljivao je veliki broj umetnički nadahnutih sivčana i prijatelja Sivca. (na slici je naslovna strana 12. broja izdatog marta 1973. godine)

Osnovna koncepcija lista mogla bi se sagledati kroz tri dominatne rubrike Književnost odraslih, Dolina detinjstva i Zubati osmeh.

Književnost odraslih je rubrika u kojoj su se prezentovali radovi studenata i omladine.

Rubrika Dolina detinjstva bila je rezervisana za radove učenika osnovne škole, i to uglavnom poeziju.

Rubrika Zubati osmeh sadržavala je humoristične radove.

Na stranicama lista "SIVAČKI ODJECI" literarne radove pratile su likovne ilustracije.

Izdato je ukupno 21 broj Sivačkih odjeka. Poslednji broj izdat je 24. novembra 1984. godine.

Blagoje SVRKOTA

ZAGRLJAJ KIŠNI

Moj zagrljaj ćuti u zavičaju,

moj uzdisaj zuri u očima,

moj plamen muti klijanje tuge

i pruge neba

dišu u ljubljenjima

kapi kiše.

 

Vitomir CVIJETIĆ

OBLAK

oblak mi se ruga

kroz prozor od rešetaka

vetar ga ubija za moju ljubav

usput lomi grančice bagrenja

oblak mi se smeje

kažem mu da slomi rešetke

a on se uplaši i pobeže

lomeći se na kraju ulice

ostaje njegov jauk

i nekoliko slomljenih grančica

 

 

Vučina ŠĆEKIĆ

. . .

Ja nisam čovek

Da bih se tako zvao,

Već da bih kovao,

Ceo svoj vek.

 

Ja nisam čovek

Da bih plakao,

Već da bih stvarao

I pesmu i smeh.

 

Ja nisam čovek

Da bih mislio o smrti.

Dani su ionako škrti,

A život traje samo

jedan vek.

 

Ja nisam čovek

Da bih se tako zvao.

Radi bih i život svoj dao

Da postanem čovek.

 

 

Vesna ZEČEVIĆ

. . .

Puste su plaže u tvom gradu

i utihnula je muzika sa našeg džu-boksa,

prestale su letnje igranke

i sunce je potamnelo...

Zar ne vidiš da avgusta više nema,

zar ne vidiš da je umrlo moje petnaesto leto?

I više nikad da se ne vratim pesku...

Na nebu da te tražim

tužna, napuštena.

Uzdahe sačuvane da ti šaljem,

glupa,šašava...

Zar da se licemerjem prekrivam

kad mi je tek petnaest proleća?

Zar da me opsedne tuga,

a tek sam naučila da volim.

 

Marija Najthefer

. . .

Poklanjam ti noćas poslednju pesmu.

Svi izvori usahnuše u meni

i slomi se obruč nade za nas.

Noćas ću poslednju pesmu

za teb pisati,

noćas ću o tebi snivati.

Poslednji put ću za tobom uzdahnuti

i suzu ti pokloniti,

noćas ću te poslednji put poželeti.

Ruzmarin na tvojim grudima

u meni čežnju gasi.

Poklanjam ti noćas ovu pesmu

satkanu od ljubavnih niti

koje me kao paučina vezahu za tebe.

Tebi sam poklonila prve stihove

svoje nedozrele ljubavi.

Noćas poslednje želje tebi upućujem

i svoj bol u prošlost sahranjujem.

Telo će mi čežnjivo zadrhtati

a ja ću te kroz sećanje zaboraviti,

crnim velom ću se prekriti

jer ona je noćas tvoja sreća u belom.

Poklanjam ti noćas poslednju pesmu

satkanu na razboju bezbrojnih noći

okačenu o ruzmarin na tvojim grudima.

 

Mirjana RAJIĆ

KADA...

Kada dođeš da me ljubiš

zovni tiho savest moju

zaspalu na ivicama tvoje lepote.

Kada dođeš da me ljubiš

ponesi mirise tvoga tela

da ne zalutam u druge šume.

Kada dožeš da me voliš

ponesi sve boje da bi me nacrtao

u travama tvojih polja.

Kada dođeš da me voliš

ponesi vetar u noći da

bi me razbudio pre tvog dodira.

Kada me zaželiš donesi mrak

da bih u njega sakrila savest,

donesi kišu

da bi sprao moju stidljivost.

 

 

Gordana PAJČIĆ

. . .

Ostani plav i nasmejan u bolu

i umiljato svestan svoga greha

i do svitanja i slavljenih dana

gospodaru mog bola i smeha

Ostani u stihu pod večernjim suncem

u tamnoj sobi i svemu što je divno

u zlatnom krugu u mome neznanju

ti kome je uvek sve relativno

Ostani nežan kraj usana mojih

u farmerkama u imenu cveća

ostani krivac za moj boli suze

da bi uvek bio moja sreća.

 

 

Velimir SANDIĆ

BOLEST BEZ BOLA

Mračna bezbolna bolest svest mi

razdire.

Umire u meni poslednji drhtaj

topline

ne ja nisam ranjen sada

mada u duši mesto suza krv mivrvi.

Crvi vidim ih telo mi grizu

u večnosti himerine tmine.

Neke olovne kiše skriše

svetionik raskošnih boja

i moja nestalna proleća

utonuše u blede praznine.

Mrtve su reči mrtve su ruke

zvuke opojnosti ne osećam

više kiše suzama padaju

a maglom se dižu gmižu

savesti ukletih u nabore

otrovne istine.

 

 

Miladin ŠLJUKIĆ

NOĆNA PESMA

Kad čuješ prvu tišinu, dodji!

Večeras mesec samo meni peva.

Kad dodješ, osmehnuće se i tebi.

Livade će zaspati,

jablanovi će obući tamne smokinge

i proslaviće našu noć.

Pijanice vetra neće biti

da unese nemir u naše duše.

Žabe i cvrčci će kidati tišinu noći,

ali ih čuti neću.

Pokloniću ti mesto haljine obalu,

umesto ogledala reku.

Možda je nisi videla u noći,

tamnu i sjajnu od buketa zvezda.

 

 

Ljubica VUKOVIĆ

ŽUTI PLAČ

Dok ovaj žuti grč iz sebe ne izgrčim,

Dok ovaj žuti plač iz sebe ne isplačem,

Ni čovekom, ni srećnikom neću biti.

A zadužila me ledina bezimen -

Ponekad prezirana, a više od svega voljena,

Da se odreknem belega žuta

Kad se dočepam sopstvenog puta.

Jer od sve dece, koliko nas je tamo bilo,

Jedino se meni njeno žutilo zapatilo,

Pa me pratilo, pratilo

I još me nije dopratilo.

I otkud meni, nespretnom,

krivonosom detetu

Umesto grube igračke da pokloni

žutog poetu -

Pa hajd' po belom svetu.

A svet je ovaj čarobno zelen!

Odvratno lažan, veličanstveno odvažan -

I tako velik i tako malen!

Pa kud ghod krenem - žuto sećanje denem

Da s pravog puta ne skrenem.

A šta je pravi put?

O, zna to pesnik žut.

Ipak, s jednog proleća mamnog

Napila sam se pogleda - zelenog, sjajnog

Sa nekog izvora nestvarnog, lažnog

Kao da nisam znala da je zeleno -

Pesniku žutom nesudjeno.

I ko bi reko da će neko,

Iz Srema ravnog - kićenog,

ostati željan zelenog -

Sve dok se ne oslobodi

Grča žutog - zgrčenog

Iplača žutog - neisplakanog.

 

 

Mirko DŽUVER

POSLE MOG POVRATKA

U krug žica i hod, i nema ptica,

Prozor u nebo za rumeno ćutanje,

Put za moje zatvorene oči

Što čekanjem tvoju kosu pale,

I zrele mirise nepokošene trave.

Dlanom pritiskam čelo zemlje:

Nema više sećanja ispod kamena,

U prisoju svetlost posivela.

Zaborvaljenu tišinu preturam disanjem

I rastu tvoje sveže oči.

Lovim te ko da si prepelica.

U domu od žita; zemlja te izdaje

Do zamki sumraka i zova đermova.

Voda je kratka a žeđ tako duga

U tvom dodiru, posle mog povratka.

 

 

Slavka GOMILANOVIĆ

TI KOJA SI PROBUDILA MRTVO KAMENJE

Tamo gde su ćutale mramorne žrtve

usta su im otkamenila.

Očiju mojih nema. Ti mi ih možeš dati.

Tamo gde je u noći vetar tugovaoti

si isplela mrežu toplih uzdaha ljubavi.

U mojoj sobi tuga. Trpim.

Dođi i budi izvor plavog čekanja na rubu života.

Vtloge reka si ukrotila.

Tvoja stopala ostavila su trag krvi.

Pokaži mi kako da za mnom ostanu sećanja lepote.

Prozorska okna moje sobe su zamagljena.

Ti koja si pozlatila najtamnije kutke njihovih iščekivanja,

donesi mi sunce.

Crne si misli u ludost pretvorila.

Ispruži ruke. Kosa je moja zamršena.

Ljubav si svetu poklonila.

Donesi mi je na dlanovima  mojih suza.

Ti, koja si probudila mrtvo kamenje, svemoćna si.

Zato sam ja srećna.

 

 

POČETNA STRANICA
ODŠTAMPAJ STRANICU
 
 
   
copyright © sivac.net 2003