Razgovarali smo sa Radom Jelovcem, guslarom i čovekom koji se bavi duborezom, izradom gusala i ikona. Pročitajte šta nam je on rekao o počecima rada u duborezu, o ljubavi prema guslama...
 |
Radoman Jelovac, guslar |
-Moja ljubav prema guslama seže još iz 1980. godine, dok sam kao mali slušao gusle i epsku poeziju sa gramofona. Za 17. rođendan dobio sam prve gusle i učlanio se u društvo guslara "Marko Miljanov" u Kuli. Od tada, uz pomoć ljudi iz guslarskog društva, počinjem aktivno da se bavim guslanjem, nastupam na guslarskim večerima, festivalima. Bilo je i uspeha dva puta peto mesto na nivou pokrajine, dva puta ulazak u republičko polufinale.
Kako ste poceli sa izradom gusala?
-Pravljenje gusala me oduvek zanimalo. Sa 16-17 godina dobio sam jedno neobrađeno orahovo drvo koji sam neuspešno obradio i na kraju bacio. Nakon ovog neuspelog pokušaja dalje nisam pokušavao dosta dugo. To mi je mnogo nedostajalo. Dešavalo mi se da uhvatim sebe kako netremice gledam u gusle, i zadubljen u razmišljanje odlutam u neki svoj svet. I tada me još jednom pokrene ideja da probam da nešto napravim. Počeo sam bez nekih posebnih alata, pozajmio sam neka dleta, alate za "kopanje", a veliki deo posla obavio sam običnim noževima...
-Dobio sam dosta dobar zvuk i s obzirom da su prve bio sam više nego zdovoljan, čak i sada nastupam s njima. Te prve gusle nisam hteo ni da prodam, ni da otuđim ni na koji drugi način, njih sam poklonio mom ocu. Posle toga dobio sam i drugo parče drveta. Ovoga puta gusle sam najpre namenio da radim sebi, međutim odlučio sam da ih poklonim kumu koji je takođe guslar.
Rade inspiraciju za izradu guslala i ukrasa na njima nalazi u epskoj poeziji. Gusle su ukrašene skulpturama orla, sokola, koza, dok su na zadnjoj strani karlice gusala izrezbareni likovi svetaca, detalji sa ikona ili manastiri.
-U toku rada na guslama često tražim mišljenja drugih ljudi, prihvatam i pohvale ali i primedbe koje mi mnogo pomažu da nađem prave smernice u daljem radu. Vremenom javili su se problemi sa nabavkom drveta. Gusle pravim isključivo od javora, drugi ih rade i od oraha, od divlje kruške i pitome kruške, čak imam jedne ovde na popravci od šljive. Moje mišljenje je da se kvalitetne gusle mogu napraviti isključivo od javorovog drveta.
Bavite se i izradom ikona...
-Posle toga počeo sam da radim ikone. Odvojio sam jedno parče drveta da dam jednom slikaru da mi naslika ikonu sveca kojeg moja porodica slavi. Sticajem okolnosti to parče drveta stajalo je kod mene nekih 5-6 godina jer umetnik-slikar nije imao odgovarajuće boje i slično. I prošle godine, baš negde u ovo vreme trebalo je da idem kod kumova na slavu u Crnu Goru i tu mi se javi ideja da bih mogao da pokušam da izrezbarim jednu ikonu. Nakon razgovora sa ocem Milanom Malinićem dobio sam potvrdu da je po kanonu Srpske pravoslavne crkve dozvoljeno prikazivanje ikona u drvetu, u duborezu. Našao sam jednu lepu sliku Svetog Vasilija Ostroškog manastira i počnem da radim na tom drvetu. Ta ikona, moj prvi rad, izgledala je dosta dobro i nju sam poklonio kumovima.
-Kasnije sam od ostataka od materijala za gusle koji nisam mogao iskoristiti nizašta drugo počeo da radim i ikone. To me je zaintrigiralo i sa obzirom da sam vernik i da ljubav prema pravoslavlju i očuvanju tradicije stalno u meni jača, taj rad mi je pričinjava posebno zadovoljstvo.
Jeste li zadovoljni dosad postignutim?
-Zasad sam zadovoljan ovim što sam napravio. Većinu radova sam poklonio. Da je malo bolja materijalna situacija kod naših ljudi ili kad bi se našlo šire tržište mogao bi ovo biti i unosan posao, ali zarada mi nije glavni momenat više je to za mene neko opuštanje, beg od stvarnosti...
-Uopšte sav moj dosadašnji i budući rad se svodi na neku moju radoznalost, istraživanje i moju tvrdoglavost da vidim šta će od toga rada biti, kako će na koncu to moje delo izgledati.
