Književno veče posvećeno 100. godišnjici rođenja književnika, i akademika, Mladena Leskovca, rođenog Sivčanina, održano je u petak 17. decembra u Biblioteci u Sivcu.
Pred malobrojnom publikom o stvaralaštvu Mladena Leskovca najpre je govorio Radivoj Stokanov, istoričar književnosti iz Sombora.
 |
Radivoj Stokanov |
Evo i nekoliko njegovih rečenica: -Mladen Leskovac je stasao intelektualno u okrilju glasnika istorijskog društva Novog Sada koga su činili sjajni umovi srpske istoriografije kao što Stanoje Stanojević, urednik prve srpsko-hrvatske narodne enciklopedije objavljene u Zagrebu krajem dvadesetih godina, zatim čuveni istoričari Dušan Popović i Jovan Radović. Svoj istoriografski nerv Leskovac je mogao najbolje da ispolji u društvu istorijskog kružoka Novog Sada. Leskovac je kao đak Pavla Popovića naučio da sem sjajne filološke spreme, a Leskovac je bio dobar zanalac nekoliko svetskih jezika pre svega francuskog sa koga je prevodio, nemačkog, a zatim i mađarskog jezika sa koga je takođe prevodio, uspeo je da oplemeni metodu biografskog usmerenja udružujući erudiciju i jednu lepu filološku kulturu-diglosiju. U svom radu tragao je za činjenicama da bi istima podastro suvu naučničku istinu, da bi je oživotvorio i da bi je na neki način oneobičio. Što je najzanimljivije Leskovac je uvek nailazio na veće uvažavanje kod pisaca nego kod istoričara književnosti i teoretičara književnosti. Dakle, pisci su u Leskovcu najpre prepoznali pisca pa tek onda istoričara književnosti. Negovao je poetiku sitnice. U slavu sitnica napisao je i ovu rečenicu: "Sitnice su stvar ozbiljna. Jer nam često samo 'rpa razjašnjenih sitnica pomaže da bolje shvatimo stvari krupne i složen. One uostalom katkad i nisu drugo do u sistem i živo organsko jedinstvo sveden skup sitnica."
 |
David Kecman |
David Kecman, kniževni kritičar iz Sombora je nastavio: -U svojim pisanim fragmentima Mladen Leskovac otkriva ono što je suštastveno. Kapljica vode na dlanu. I u njoj se ogleda čitav svet. Fragment o Dositeju, fragment o Isidori Sekulić, fragment o Lazi Kostiću na Cetinju to su sve svojevrsne priče moderne konstrukcije. Meni ponekad bude žao što nije ostao pripovedač. U svojim radovima Mladen Leskovac dotiče suštinske probleme naroda pod ovim podnebljem, koji su i danas aktuelni. Poput Dositeja Obradovića i Leskovac u svojim radovima ukazuje na probleme našeg mentaliteta, o sudbini jednog dela, o svemu onome što može da spreči da jedno delo ugleda svetlost dana.
zanimljiv detalj
Nakon odlaska u Novi Sad Mladen Leskovac se nikada nije vratio u Sivac. Evo jednog isečka iz pisma koje je Mladen Leskovac uputio kao odgovor na poziv Milorada Matijaševića, tadašnjeg upravnika biblioteke, da dođe u Sivac na svečanost "Mesec knjige" 1968. godine:
"Nisam zaboravio, i nikada ne mogu zaboraviti da sam iz Sivca. Iako će uskoro biti već pedeset godina kako sam odande otišao a posle toga, kao što u životu često biva, onde nikada više bio nisam. Ja sam međutim onde proveo najlepše i najslađe godine, detinjstvo; mogućno je da baš stoga nisam ni osetio nikada da onamo ponovo dođem."
neki od izloženih radova Mladena Leskovca |
biografski podaci o Leskovcu
|
Mladen Leskovac (1904-1990) |
Pesnik, prevodilac, kritičar, istoričar književnosti i kulture, Mladen Leskovac rodjen je u Starom Sivcu. Kao suplent službovao je u gimnazijama u Somboru i Novom Sadu. Septembra 1945. postavljen je za upravnika Biblioteke Matice srpske. Za redovnog profesora na novosadskom novoosnovanom Filozofskom fakultetu postavljen je 1954. godine, kao i za njegovog prvog dekana. Član Upravnog odbora Matice srpske postaje 1945, a predsednik u periodu izmedju 1969. i 1979. godine. Za redovnog člana SANU primljen je 1970. godine.
Mladen Leskovac učestvovao je i u radu drugih institucija poput Sterijinog pozorja, Srpske književne zadgruge, Društva književnika itd. Godine 1953. pokrenuo je Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, koji je uredjivao gotovo četvrt veka.
Poznati su njegovi prevodi Stendala ("Opatica iz Kastra"), Molijera ("Don Žuan") i Žida ("Pastoralna simfonija"). Od njegovih značajnih dela izdvajaju se: "Članci i eseji", "Antologija starije srpske poezije", "Iz srpske književnosti", "Jovan Jovanović Zmaj", "O Lazi Kostiću" i druga.
Leskovac je umro 1990. godine u Novom Sadu gde je i sahranjen.
