LEGENDE O SPOMENIKU NA TRIJANGLU

početak citata:

"Na Trijanglu, kako mesto gde se račvaju Veliki i Mali bački kanal zovu okolni meštani, na rtu izduženog poluostrva, nalazi se oko šest metara visoka statua žene. Obezglavljena, išarana imenima i srcima probodenim strelom, okružena drvećem, kamena statua je napuštena u beskraju vojvođanske ravnice: zaluta ka njoj samo pogled ponekog ribolovca ili još ređe prolaznika – krmara kanalskih šlepova. Ali, baš oko tog usamljenog spomenika u večerima koje na klupi pred kućom okuplaju dede i unuke viju se neobične priče.

Sivčani i malostaparci mališanima musavim od prašine i umornim od jurcanja po sokacima pričaju da tamo na Trijanglu, već s prvim mrakom, luta duh carice Marije Terezije, jer je to spomenik njoj podignut.

Gusari u močvarama bezdanskih šuma

Jedna od legendi koje se ispredaju oko caričinog spomenika, čuli smo je od profesora geografije iz Sivca Radislava Ačanskog, govori i o tome kako je nastao Stapar, selo dvadesetak kilometara udaljeno od Trijangla.

Pre dva veka preci današnjih Staparaca, živeli su u močvarama bezdanskih šuma. Bavili su se ribolovom, ali mnogo više – gusarenjem. Lakim i brzim čamcima iznenada bi izlazili iz močvara da presretnu i opljačkaju trgovačke lađe koje su plovile ka Pešti i Beču. Toliko je to gusarenje uzelo maha da je skoro svaki saobraćaj na Dunavu bio prekinut, a trgovci kojima je silan posao propadao žalbama su dozlogrdili Mariji Tereziji. Konačno je carica odlučila da stane na put tom zulumu, pa je veliku vojsku poslala u bezdanske šume s naredbom da pohvata sve gusare i odvede ih dalje od dunavske obale, da tamo podignu nove domove. Tako je, kaže legenda, nastao Stapar.

Kasnije je počela izgradnja Malog bačkog kanala, od Malog Stapara ka Novom Sadu. Kubikašima i vojskom koja je kopala komandovao je general Tir i, da bi se odužio uspomeni Mariji Tereziji, naredio je da joj se na mestu gde se Mali kanal odvaja od Velikog podigne spomenik. kada su Staparci, bivši gusari, za to čuli, a bili su kivni na caricu što ih je preselila, došli su jedne noći do spomenika i sekirama odrubili kamenu Marijinu glavu.

Staparci ili Sivčani?

Po drugoj legendi caricu su obezglavili Sivčani.

Mlinar Lazar Ačanski iz Malog Stapara seća se, kaže tog događaja. Kao dečkić, pre pola veka, čuvao je ovce na Trijanglu kada se pojavilo desetak Sivčana: vezali su užad oko caričinog kamenog vrata i upregli dva para volova – spomenik se zaljuljao, ali nikako nije padao.

– Mučili su se nekoliko sati dok konačno nisu otkinuli glavu – priča Ačanski – Izgleda da su se tada uplašili, pa su tragove svog nedela zakopali u zemlju i pobegli. I danas se sećam mesta gde je glava zakopana.

Sve zbog zlata?

Sivčani, medjutim, nisu spomenik rušili zbog neke osvete, već zato što su verovali da se ispod njega nalazi veliko blago. Kada je general Tir počinjao izgradnju malog kanala, kaže legenda, skupilo se mnogo grofova, gradske gospode i trgovaca i svi su prolazeći pored temelja spomenika bacali srebrne talire. Posle su na taj novac, da bi kopanje kanala bilo srećno, stavljeni zlatna lopata, ašov i kolica.

Kako mnogi malostaparci i Sivčani veruju i danas caričin spomenik skriva bogatstvo.

To legende kažu. istorija, međutim, ne potvrđuje. Nije sigurno da je spomenik podignut upravo carici Mariji Tereziji, mada je verovatno da ga je podigao general Tir, koji je rukovodio izgradnjom Malog kanala.

Inženjer preduzeća DTD Pavle Božić pretpostavlja da je kamena žena na Trijanglu simbol Panonije. Šta je tačno – nije lako utvrditi."

kraj citata

Predstavljeni tekst objavljen je u listu "Dnevnik", 27. maja 1976. godine pod nazivom "JESU LI STAPARCI BILI GUSARI?", autor teksta Momir Lazarević

Još uvek se na spomeniku primeti da piše sledeće:

FELALLITATTA

TURRTABORNO