U petak, 3. decembra 2004. godine u čitaonici Narodne biblioteke u Sivcu održana je dodela nagrada mladim pesnicima i slikarima čiji su radovi bili najbolji na literarno-likovnom konkursu koji se u našoj opštini održava već tridesetak godina a u okviru akcije "Mesec knjige".
U ime organizatora konkursa, Kulturno-prosvetne zajednice Kula i Doma kulture Sivac, svim prisutnima dobrodošlicu je poželela gdja Radmila Matijašević iz Narodne biblioteke u Sivcu.
Izložbu slika, radova osnovaca koji su učestvovali na likovnom konkursu, svečano je otvorio Miloš Pejović, akademski slikar iz Sombora, on je imao čast da dodeli nagrade za najbolje radove.
akademski slikar Miloš Pejović dodeljuje nagrade mladim likovnim stvaraocima |
Za likovni rad sa kojim je u skupini dece predškolskog uzrasta učestvovao na ovom konkursu prvu nagradu je dobio Dejan Kovač iz Kule, objekat "Kolibri", drugu Sara Stajkovski iz objekta "Veverice" u Crvenki, a treću Vladko Hromiš iz "Cicibana" u Ruskom Krsturu. Najbolji rad u kategoriji mlađih osnovaca imala je Sonja Knežević iz OŠ "Petefi brigada", dok je drugo mesto pripalo Marku Vagiću iz OŠ "Veljko Vlahović" u Kruščiću, a treće Katarini Glišić, takođe škola "Petefi brigada" iz Kule.
III nagrada za rad Katarine Potpare, VI razred OŠ "20. oktobar" Sivac |
Među starijim osnovcima najbolji likovni rad je imala Marijana Sapun iz OŠ "Petefi brigada", druga nagrada je pripala Nataši Bakić iz OŠ "Nikola Tesla" u Liparu a treća Katarini Potpari iz OŠ "20. oktobar" u Sivcu.
 |
Aleksandra Sekulić, profesorica |
Nagrade za najbolje literarne radove učenicima osnovnih škola dodelila je Aleksandra Sekulić, profesor iz Kule. Ovom prilikom ona je izjavila: "Na ovogodišnjem konkursu povodom Meseca knjige u konkurenciji je bio zaista veliki broj radova, cak preko 100. Interesantno je da su deca koja su ucestvovala na ovom konkursu bili veoma smeli i iskreni autori koji su uspeli da nešto kažu u pismenom obliku. Vidi se da nose lepu rec u duši, da umeju lepo da se izražavaju, ali stice se utisak da neki nastavnici ne rade dovoljno dobro sa njima, usmeravaju im i razmišljanja i osecanja, a možda ne bi trebali. Jer ono što je presudilo da radovi budu nagradjeni jeste originalnost, maštovitost radovi, lepota u izrazu, lakoca izražavanja, dubina osecanja. Bio je velik broj dobrih radova i bilo je veoma teško odluciti koje nagraditi a koje ne, nijanse su bile te koje su odlucivale. Pozvala bih sve ucesnike da se opet odazovu konkursu jer je zaista lepo da se u ovim cudnim i neobicnim vremenima u jednoj neobicnoj zemlji ima još uvek onih koji vole da se pismeno izražavaju i koji duboko osecaju i misle."
Aleksandra Medić, učenica 5. razreda OŠ "Vuk Karadžić" iz Crvenke dobila je prvu nagradu u skupini osnovaca mlađeg uzrasta. Drugu nagradu u istoj kategoriji dobila je Una Milićević učenica 5. razreda OŠ "Isa Bajić" iz Kule a treću Jovana Plavšić, 4. razred iste škole.
U skupini starijih osnovaca prvu nagradu za literarni rad je dobila Neda Nešović, učenica 8. razreda OŠ "Vuk Karadžić", drugu Danka Lučić, učenik 6. razreda OŠ "20. oktobar" iz Sivca a treću Ivan Kiš, učenik 6. razreda OŠ "Petro Kuzmjak" iz Ruskog Krstura.
Aleksandra Medić i Neda Nešović procitale su svoje radove |
Specijalni gost na ovoj svečanoj večeri dodele nagrada bio je pesnik Velimir Ralević iz Berana koji je na zadovoljstvo svih prisutnih odrecitovao nekoliko svojih pesama za decu.
Nakon proglašenja i dodele nagrada i pohvala najboljima, domacin je pripremio osveženje za sve prisutne a osnovci i njihovi roditelji mogli su i da uživaju razgledajuci likovne radove koji su izloženi u izložbenom prostoru biblioteke.
izložba nagradjenih likovnih radova |
Time je i završeno ovo tradicionalno druženje sa mladim likovnim i literarnim stvaraocima iz naše opštine.
Predstavljamo Vam radove sivackih ucenika koji su dobili nagrade odnosno bili pohvaljeni na ovom konkursu:
II nagrada
Dučićevo podne u Bečićima
Obala. Strme stene. Nepregledna i modra pučina u daljini. Dan miriše morem, a ono miriše ribom.
Blagi talasi s svremena na vreme zapljusnu sitan i vlažan šljunak. Podne u oktobru, u Bečićima. U mojim plavim i slanim očima. Podne kao dar prirode i kao njena lepota. Sunčani prah ovaj i onaj u Dučićevoj pesmi prepliću se. Talasi ponekad polude i udaraju od stene, razbijajući odraz srebrnog galeba o njih. Za sobom ostavljaju beo trag na pesku.
Obala se strmo spuštala u more. Na početku tlo je bilo suvo i vrelo. Spuštajući se niže ono je postajalo hladnije i vlažnije. Uzburkana voda pokvarila je divan oblik stena, planina.
Ljubičasto nebo trepti u toplom beskraju. I u mojoj duši je ovo podne. Prelepa morska obala u Bečićima.
Danka Lučić, VIII-4
OŠ "20.oktobar" Sivac
Pohvala
PRAVA LJUBAV
Ah, kako je ljubav lepa
kad znaš da te voli neko,
ta ljubav se zove "ljubav slepa"
kad u srcu osetiš nešto toplo i meko.
I tad naprosto znaš
da je ta ljubav prava,
i drugu ljubav ne čekaš,
jer bi to bilo zabadava.
Kako je lepa ta ljubav daleka,
mada, sad tebi je blizu,
kao da te ugrizla zmija neka
pa upadaš u ljubavnu krizu.
Al zato moraš da paziš,
i u ljubavi ne smes da lažeš
kao ni tuđu reč da gaziš,
uvek moraš istinu da kažeš.
Ali ljubav, ljubav je lepa
kao neka pahuljica snežna,
al znaj, da ona se ne topi,
jer u srcu uvek ostane nezna.
Marijana Lučić, VI-2
OŠ "20.oktobar" Sivac
Pohvala
Moja jesenja sanjarenja
Kiša se slivala niz prozorsko okno. Pada već nekoliko dana i kvari mi ovu jesen. Pomerila sam zavesu sa prozora. Usne su mi na vlažnom staklu. Greje ga moj topli dah. Ulica je pusta. Jutro je pusto. Pustinja se širi i osvaja me.
Opet jutro. Sveže i čisto. Miris šume se širio svuda oko mene. Sva zadihana trčim prema velikoj kapiji. Šuplja je kao Čipka. Na vrhu su oštri šiljci. Čuje se škripa stare kućne lepotice. Pojavila se jedna osoba ogrnuta kišnim mantilom, u pripijenim čizmama koje su joj dosezale do polovine butina.
Otvorila je kapiju, uhvatila me je za ruku i zajedno sa mnom potrčala. Trčale smo između ogromnih hrastova i borova kroz koje se nazirala kuća. Stigavši ispred kuće, zastala sam. Kuća me je zbunila. Elegantna zgrada od cigala, sa čipkastim balkonima od kovanog gvožđa, bila je isuviše raskošna za moje svitanje. Velika i vitka građevina sa puno velikih prozora odmah me je osvojila. Moderan oblik gradnje dosta kazuje o vlasniku ovog dvorca sakrivenog iza šume.
Vazduh je mirisao na trulu jesenju travu. Gavranovi su kričući kružili iznad vrhova divljih kestenova. Tajanstvena osoba uvela me u kuću, u jednu veliku prizemnu prostoriju.
Zidovi su bili prekriveni knjigama i slikama. Kleknula sam pred kaminom u kome je gorela vatra. Njena svetlost je u mojim očima bljesnula kao munja iz vedra neba. Trgla sam se i otvorila oči.
Tajanstvena osoba je nestala u toj svetlosti i u pucketanju vatre. Ja sam se pojavila u svom obliku, pred novim danom.
Hristina Veličković, VIII-4
OŠ "20.oktobar" Sivac
