23. septembar '06.
Negovati svest o tome da je naš narod iznedrio Teslu na dobrobit čitavog čovečanstva - poruka je razgovora o Tesli koji su vođeni tokom kulturne večeri održane u Narodnoj biblioteci u Sivcu povodom obeležavanja sto pedeset godina od rođenja genijalnog naučnika srpskog porekla.
Pred brojnom publikom o Tesli kao ukupnom biću i značaju njegovih revolucionarnih naučno-tehničkih pronalazaka govorili su uvaženi gosti, književnici iz Novog Sada Žarko Aćimović i Radovan Ždrale.
Tokom besede i razgovora sa publikom naglašeno je naučnikovo istraživanje velikih tajni prirode, kosmosa i među njima najtajnije – tajne čoveka, mislećeg bića. Tesla je jedini čovek u milenijumima ljudskog postojanja koji je bar donekle uspeo da skine veo tajne osnovnih prirodnih zakonitosti i svoja saznanja iskoristi za dobrobit čitavog čovečanstva.
- Njegovi najznančajniji tehnički izumi, otkriće naizmeničnih struja i prenosa govora na daljinu uz 740 drugih pronalazaka omogućili su evoluciju ljudskog roda. Bez njih svet kakvog poznajemo ne bi postojao, već bi se razvoj industrije i društva i dalje bazirao na naučnim dostignućima iz 1880, na jednosmernoj struji i parnim lokomotivama – naglasio je književnik Ždrale (na slici gore), vrsni poznavalac lika i dela Nikole Tesle.
Međutim, naglasili su govornici, kao i mnogi drugi veliki umovi čovečanstva nije bio shvaćen i prihvaćen na pravi način. Njegova istraživanja nisu želeli da podrže moćni industrijalci koji su osetili da bi razvoj Teslinih ideja mogao ugroziti njihove lične interese.
O Tesli i njegovoj božanskoj opčinjenosti govorio je i pesnik Žarko Aćimović (na slici levo). On je sa izuzetnim nadahnućem kazivao svoje stihove o Tesli, kao i odlomke iz romana Radovana Ždrala "Gospodar munja". Mnogi pesnici bili su opčinjeni Teslom, pa tako i Branko Ćopić čije stihove je odrecitovala Kristina Keljević učenica osmog razreda osnovne škole.
Svečana prilika je iskorištena i za zvanično otvaranje renoviranih prostorija sivačke biblioteke. Prema rečima Nine Zorić, direktora Narodne biblioteke u Kuli, u adaptaciju je uloženo milion i dvesta hiljada dinara iz opštinskog budžeta, a značajno učešće u poslovima adaptacije imala je i Mesna zajednica Sivac. Ona je naglasila da je ovo prvo veće ulaganje u sivačku biblioteku od davne 1970. godine. Mnogobrojnim građanima obratili su se i predstavnici lokalne samouprave, Velibor Milojičić, predsednik Skupštine opštine Kula i Milan Subotić, predsednik saveta MZ Sivac. Oni su najavili nova ulaganja u ustanove kulture, kako u Sivcu tako i u drugim sredinama kulske opštine.
Veče bogato kulturnim dešavanjima nastavljeno je u galerijskom prostoru biblioteke u kome je povodom četrdeset godina rada Kluba likovnih stvaralaca biblioteke u Sivcu, otvorena izložba slika Rajka Čabarkape i Mikloša Čanadija.
Pomenuti slikari su, pre tačno četrdeset godina, na istom mestu priredili svoju prvu izložbu i prvu izložbu Kluba. Likovnu postavku, koja predstavlja retrospektivu rada ovih umetnika otvorio je Mirko Ćirić, akademski slikar iz Kule.
