Ako ovih dana čujete šum vetra...
Znajte da su to jecaji malostaparskih topola. Ako čujete bolno cvrkutanje ptica znajmo da oplakuju svoje najmilije prijatelje. Vrane sve glasnije grakću našim Sivcom. Nije im lako da gledaju okrutnu sudbinu u oči.
Protutnjala je malostaparska halabuka: razulareni kamperi su ostavili nezaceljive rane. Prošlogodišnje su bile smrtonosne za nekoliko namučenih stabala. Njihova usmrćena tela iščekuju kad će pasti. Svejedno im je.
Da li je nama svejedno?
Prvo, pitomu koru izgrebu imenima i nadimcima. Lili, Ziki, Vila....Zatim nastupi bes koji oguli carsko ruho malostaparskih lepotica. A onda tiho, a brzo nestajanje. Oči nas ne varaju, zločin se ponavlja i uvećava.
Što manje lepota - manje života, manje radosti i blagosti. Naši pitomi šumarci imaju dečiju, krhku dušu. Kod njih je svaki bol neprolazna, olovna, životna trauma koju ćemo čitav život raspeti nositi.
Fotografije Bojan Cvetkovic / text Zvonimir Kuveljic.
