16. septembar '05.

"Duh ovog podneblja je sloga koja zrači i obuzima sve nas. Ta snaga dočarava više od uobičajenog sećanja pripadnosti, jer zov podneblja se javlja kao velika potreba srca, velika slutnja duše.

Zavičajna tajna sadrži sećanje i nevidljiva ruka vas vuče nama. Zavičaj može biti i neizbrisivo bolno sećanje, odjek patnje, prizor promašaja. Zavičaj ne mora biti magična, očaravajuće prijatna sila lepih uspomena, ili neke staze mogućeg života. A one nisu daleko, već tu, između duše i očiju. Između moguće stvarnosti i stvarnosti koja ne može biti mnogo drugačija nego onakva kakva baš jeste.

Sve ono što ne znamo, i ne razumemo danas, rasuto je po nekim stazama budućeg života.

Vraćati se podneblju kome pripadamo, bez koga ne možemo, u kome se naše postojanje najprisnije oseća, to je drevna emocija koju tumačimo. Duša gori na iskoraku u daljinu. Duša se raduje povrtacima.

Kroz istoriju mnogih naroda bilo je seoba, odlazaka i dolazaka. Kako kod srpskog, tako i kod nemačkog naroda naši pretci su tazmenjivali svoje tradicije, kulture, običaja. To ih je stajalo, kao sad nas svih generacija, ali i onih koji će doći posle nas.

Istorija je surova, ali nadam se da ćemo mi ispraviti greške onih koji su ih počinili mnogo pre nas, kada se nismo ni rodili. Neka svaki vaš dolazak bude čest, da znate da ćete uvek biti toplo dočekani, jer vi ste naši. Videla sam iste suze u našim i vašim očima, Sivac je to video i svi oni koji imaju veliko srce. Ovo podneblje vas zove, a mi ćemo vas čekati."

Direktor Doma kulture Sivac
Slavica Tešović