Braća Kovačević, Nebojša i Radivoj, odnedavno počeli su da se bave jednim starim i može se reći već zaboravljenim zanatom - užarstvom.

Mnoge stvari u životu započnu se iz čiste radoznalosti, tako su se i oni zainteresovali za pletenje kanapa i užadi gledajući kako to radi njihov komšija, stari užar Toldi Pišta.

Videli su kako to radi pravi majstor, bilo im je zanimljivo, pa su i oni pokušali. U Kuli su pronašli mašine za obavljanje ovog posla, a obraćajući se za savet starom majstoru nisu ni slutili da će se on odlučiti da im da svoje mašine za pletenje užadi koje on već 20-tak godine gotovo i ne koristi. Uz sitne popravke i doterivanja, mašine su proradile i počela je proizvodnja.

Na ovim mašinama oni mogu da prave sve vrste užadi za vezivanje stoke i za korišćenje u poljoprivrednim radovima, kao što su prevoz slame i slično.

Takodje, na isti način mogu da se prave i kanapi (štrik) za veš, ljuljaške, ležaljke, zavese, mreže za golove, koševe i sl.

Najveći problem im predstavlja nabavka repromaterijala za proizvodnji užadi. Prodavci ove robe uslovljavaju prodaju velikim količinama, što trenutno nije u skladu sa potražnjom finalnog proizvoda.

Kvalitet izrade i želja da kupci budu zadovoljni kupljenom robom jesu smernice u radu braće Kovačević. Sve je veći broj zainteresovanih za nabavku ovih proizvoda. Pored Sivčana postoji interesovanje i ljudi iz okolnih mesta koji u svojim gazdinstvima drže stoku, a potrebnu užad i konope mogu da nabave samo na vašarima i sličnim okupljanjima. Ovako, svake nedelje na sivačkoj pijaci mogu naći ove, za njih veoma korisne, proizvode.

Kovačevići još uvek na ovaj dodatni posao kojim se bave gledaju kao na hobi, na aktivnost koju su zavoleli i koja im pričinjava relaksaciju i razbibrigu, a svaki dinar koji njime zarade u ovim teškim vremenima dobro dođe.