|
|
|
SIVAC – ZEMLJA BASOVA
(vodič za ribolov u okolini Sivca za ribolovce namernike)
 Sivac je veliko selo (u onom pozitivnom smislu) a njegovi stanovnici pitomi ljudi. Vode u njegovoj okolini su lepe i isto tako pitome. Ipak oprez! One su stecište jedne nemilosrdne grabljivice velikih usta. Velikousti pastrmski grgeč-BAS (lokalni naziv ZELEMBAĆ) je u ribolovačkim krugovima pre petnaestak godina postao velika atrakcija, ponekim varaličarima čak i prava noćna mora, i to traje i do današnjh dana. Po basa se u Sivac dolazi i iz najudaljenijih krajeva naše zemlje. Sivac je simbol basa, Mali Stapar – basovska »meka«.
Ovaj kratki vodič služi da pomogne svim putnicima (ne)namernicima kako da lakše dođu do ulova kad se nađu na vodama našeg prostranog sivačog atara. Pored basa u Velikom Bačkom ima još mnogo zanimljivih i atraktivnih ribljih vrsta. Kako se one love ali i kako da Vam uopšte boravak u Sivcu bude što prijatniji, govore naredni redovi. Pa krenimo redom...
VODA
Presecajući teritoriju Bačke pravcem zapad-jugoistok, Veliki Bački kanal prolazi i kroz Sivac. Sivački tereni su sigurno najlepša deonica najstarijeg kanala u Srbiji i Crnoj Gori. Osim toga, ovo je jedna od ribom bogatijih voda u Vojvodini, koju obavezno treba posetiti ukoliko Vam iskrsne prilika. Izuzetno bistra voda (I kategorije) predstavlja odličnu podlogu za razmnožavanje, rast i razvoj svih vodenih organizama. Prosečna dubina od oko 2 m je idealna za bujanje raznovrsnih vodenih biljaka, a one utiskuju preko potreban kiseonik za život riba, što je naročito važno za vreme letnjih žega, kada temperatura ove sporo-tekuće vode prelazi 25 stepeni celzijusa. Širina kanala samo je na pojedinim mestima veća od 20 metara, a celom dužinom od 4 km (na potezu Mali Stapar – »Gvozdeni most«) prisutan je pojas lokvanja uz obe obale, čija se širina kreće od tri pa do 7-8 m.
Lokalni ribolovci specijalnim napravama (»grabljama«) krče useke u lokvanju i prave mesta za ribolov. Potreban je ogroman rad da se »parče« dna oslobodi travnatog tepiha, ali uloženi trud se višestruko isplati. Spora voda, odsustvo brodova, kao i prisustvo velikih količina suve materije, koja nastaje raspadanjem biljaka u jesen, rezultiraju slojem mulja čija debljina na pojedinim delovima prelazi i 2,5 m. Vredi pomenuti da su vrlo produktivna, istina ne tako česta, mesta oko potopljenog drveća ili njegovih ostataka. Obale Velikog Bačkog kanala vrlo su pristupačne za ribolov. Trska i ševar su prisutni uz vodu, a ravna obala (nasip je veoma nizak) daje ugodan ambijent za ribolovce koji sreću iskušavaju loveći varalicama ili na prirodne mamce.
RIBE I RIBOLOV
 Riblji fond je bogat i raznolik. Od »mirnih« riba preovlađuju crvenperka i deverika, koje su uspele da potisnu srebrnog karaša u drugi plan. Šarani do 3 kg i amuri od oko 10 - 15 kg su svakodnevna pojava. Bodorka je prisutna u manjem broju, dok linjaka ima u neznatnoj količini. Kaugler i kartofla (plavać), kojih ima u velikim količinama predstavljaju lepu podlogu za život grabljivica. Najznačajniji grabljivac u Velikom Bačkom kanalu kod Sivca je velikousti pastrmski grgeč - bas. Štuka je takođe prisutna u zavidnom broju, a povećanje broja primeraka između 2 i 4 kg, naročito je uočljivo u poslednjih nekoliko godina. Povratak soma u ove vode je evidentan, što veoma raduje sve ribolovce. Sitni primerci love se veštačkim mamcima, dok oni krupniji preferiraju klasične prirodne mamce za soma. Slična situacija je i kod smuđa. Dok je sitan bandar vrlo redak gost, sunčanica i cverglan su i ovde prisutni, kao na većini vojvođanskih voda, ali brojnosti ove dve vrste opada u poslednje vreme. USR »Šaran« iz Sivca, uz ribočuvarsku kontrolu, poslednjih godina mnogo ulaže i u planska poribljavanja. Tako je u nekoliko navrata ubacivan šaran, pa je pored 17.000 komada prosečne težine 50 gr, ubačena i tona konzumnih primeraka; a vršena su i poribljavanja amurom (1.200 kg) i smuđem (oko 2,5 miliona larvi). Sve ovo doprinelo je da se sivački deo Velikog Bačkog kanala veoma razlikuje od svog ostatka i predstavlja vodu koju zaista vredi posetiti.
 Najviše se peca sa obale, jer čamac na ovoj »maloj«, plitkoj i prozirnoj vodi vodi odudara od prirodnog ambijenta, deluje pomalo nezgrapno i plaši ribu. Mnoštvo uređenih mesta u trsci i ševaru deluje kao takmičarska pista, pa je lako naći zgodnu poziciju za dubinski ribolov, varaličarenje ili pecanje na plovak. U toplijem delu godine, u ranim jutarnjim satima najpogodnije je okušati sreću varalicom, do oko osam sati jureći basa plitko-zaranjajućim ili površinskim voblerima, leptirima ili mamcima od meke plastike. Po prestanku aktivnosti basa, pa sve dok sunce ne ugreje (oko 10 sati), pažnju treba usmeriti ka štuki. Kašike, leptiri i vobleri su dobitne varalice. Štap 50-gramac (poželjno je da bude B akcije) od 2,7 ili 3 m, odgovarajuća mašinica i monofil od 0,25-0,27 više su nego dovoljni za lov basa i štuke na ovom terenu. Kad sunce dobro odskoči, valja se prihvatiti plovka. Lagana »petica« (ili »šestica«) i nekoliko sistema sa plovcima izduženog oblika, udice od broja 20 do 16 i najlon od 0,14 mm pružiće veliko zadovoljstvo u lovu krupne crvenperke, te deverika i bodorki »dlanarica«. Uz tako koncipiran pribor ulov je zagarantovan, a nije redak slučaj nailaska i krupnijih primeraka bele ribe.
Za šarane kilaše potrebni su znanje i određena doza sreće. Iako se često javljaju, »pojačavanje« pribora utiče u negativnom smislu na količinu ulova, pa tome ne treba pribegavati. Dovoljno je odabrati jedno od bezbroj očišćenih mesta, udobno se smestiti i sa pola pakovanja neke od »gotovih« hrana okupiti ribe iz bliže okoline. Vreme od 13 do 15 č najbolje je iskoristiti za odmor i okrepljenje. U samom centru Sivca i na skretanju prema Malom Staparu postoji desetak kafana, a ručak po zaista prihvatljivim cenama može se dobiti u restoranu koji se takođe nalazi u centru. Posle kraćeg odmora, možete se ponovo, do oko 18č baviti plovkom, a posle toga varalicom, koncentrišući se najpre na štuku a potom na basa.
DOLAZAK
Krećući se regionalnim putem od Novog Sada prema Somboru, na sedamdesetom kilometru dolazi se u naše mesto.
 Po ulasku iz pravca Kule, na vodu se može izaći na prvom, drugom, četvrtom i šestom skretanju u levo. Sva ta skretanja pogodna su za dolazak na mesta na kojima se lepo lovi na plovak i dubinku, dok su za varaličare najpogodnije prvo i šesto skretanje, a pogotovo to poslednje, koje se nalazi u centru naselja i kojim se posle skretanja, prateći glavni put, stiže do Malog Stapara. Blizina tvrdog puta garantuje da za vreme iznenadnih letnjih pljuskova neće biti problema sa automobilom. Put se od Sivca do Malog Stapara pruža na najviše 100 m od vode. Železnička stanica nalazi se na trećem skretanju iz pravca Kule, dok je autobuska u samom centru Sivca, kod skretanja za Mali Stapar. Pored autobuske stanice nalazi se i pošta, čije je radno vreme radnim danom do 19, a subotom do 12 č. Preko puta pošte nalazi se pomenuti restoran. U samom centru Sivca su i ambulanta i stanica milicije, dok je benzinska pumpa na glavnom putu, nepun kilometar od centra naselja prema Somboru. Obe mreže mobilne telefonije (i 063 i 064) imaju dobru pokrivenost.
Posebna atrakcija za sportski ribolov velikih mogućnosti predstavlja potes oko prevodnice na Malom Staparu. U tom cilju će ovaj revir u redovima koji slede biti detaljnije obrađen.
BRANA NA MALOM STAPARU
Četiri kilometra pre Sivca, na svom toku kroz Bačku, Veliki Bački kanal nailazi na kapije jedne brane. Ona je, jednostavno gledano, sasvim obična brana sa svim onim što poseduju objekti ove namene. Dve kapije za prolaz plovila; sa »bazenom« između i pomoćni kanal kojim se reguliše prolaz vode, što je rešeno na klasičan način - kapija (pregrada) se podiže i spušta, a voda šiba ispod nje, stvarajući »brzake«...
S druge strane, ovaj potes i samo mesto Mali Stapar (tridesetak kuća, u jednom redu) su dragi svim ribolovcima koji dobro pamte prvog ulovljenog basa u životu, a to se mnogima baš ovde desilo. Ovaj revir je mnogima služio i kao »odskočna daska«, jer kad dođu na ovo područje, kod brane ulove poneku ribu, a potom se, sa više samopouzdanja otiskuju uzvodno ili nizvodno upoznajući Veliki Bački kanal u njegovoj punoj moći.
Iako je na ovakvim objektima po pravilu zabranjeno i pecanje i zadržavanje, kao i na potesu 500 metara uzvodno i nizvodno, razumevanjem »damitera« (čoveka koji čuva, reguliše i održava brane) može se pecati slobodno i bez ograničenja. Bazen, tj. stajaća voda između dve brane je dubine oko četiri, širine šest i dužine oko 35 metara, s tim što do vode ima još oko 3 m.
 »Brzak« (mlinski šanac) koji fizički spaja dve vode različitog vodostaja se proteže lučno, u dužini od oko 100 m. Dno je obloženo pločama, koje su snagom vodenog toka pomerene ili izdignute, a ovakve pozicije na dnu su skrovište mnogim vrstama riba. Sa udaljavanjem od kapije, brzina vode se smanjuje, dno je ravnije, muljevitije i zatravljeno. Na sredini ovog pomoćnog kanala postoji mostić, koji narušava ujednačen tok. Hladovina koju pruža i ubrzanje vode koje stvara, smanjujući širinu kanalića, čine da taj »mikro-lokalitet« za ribe predstavlja jedno od omiljenijih mesta za boravak.
Nizvodni deo ispod same kapije je potpuni tišak, u kom voda stoji. Širine je oko 25 m i prosečne dubine oko četiri metra na sredini, dok se dno prema obalama polako »izdiže«. Posle uliva mlinskog šanca stvara se deo gde brza struja »liže« tišak. Deo vode odmah iza poluostrva je vrlo plitak (oko 1 m), a ova ploča plitke vode je nastala taloženjem mulja zbog zaštite koju mu pruža poluostrvo. Na granici ove dve oblasti imamo naravno nagli pad dubine, lep razlog da se ribe i tu duže zadržavaju, što naravno rado i čine. Mesto ovog vrlo naglog odseka se lako prepoznaje po kao nožem sečenom prestanku bujne trave. Daljim udaljavanjem od brane, vodeni tok dobija karakteristične obrise, voda teče normalnim tempom celom širinom kanala, malo usporeno uz obalu.
Na samoj granici, tj. tački na kojoj se završava revir kod brane u Malom Staparu, u Veliki kanal se uliva jedan kanalić za meliorizaciju, dubine oko metar, popularno nazvan Mlekarski šanac ili jednostavno Mlekar. Kako je u blizini brane, vredi i njega spomenuti, jer utiče na prilike u vodi u pozitivnom smislu, privlačeći ribe bogatstvom hrane koji unosi u Veliki kanal. Do njega, od brane, ima nekih 80 metara.
Najtaličniji deo je onaj uzvodni deo iznad same brane. Širine je oko 40 metara i dužine blizu sto metara, a granica (proizvoljno uzeto) je kod »vrbe«, velikog stabla na desnoj obali kanala. Dubina vode je oko 3,5 m, sa debelim naslagama mulja.
Brana je uglavnom odredište lovaca na grabljivice, ali i oni koji love mirne vrste riba imaju svoje mesto. Štuka, bas i smuđ su grabljivice koje se mogu loviti na i oko brane, sa lepim šansama za ulov krupnih i solidnih primeraka. Od bele ribe, prisutne su sve standardne vrste za vode ovakvog tipa, a najbrojnije su bodorka, deverika, babuška i šaran. U dubinskom pecanju, najčešći je, naravno, cverglan, ali u poslednje vreme, na radost svih, sve češće se javlja i som, koji se »oporavio«.
Pošto je na ovakvim mestima (branama) moguće loviti i uloviti mnoge vrste na skoro svim mestima, pomenućemo samo najbolje mini-potese koje najčešće daju određenu vrstu (sva mesta su na skici obeležena brojevima).
Pozicija broj 1 je odlična za soma. Lovi se dubinskom metodom, na kedere, ritske gliste, pijavice i durbake. U aprilu i maju ovde je često gužva, pa je teško naći slobodno mesto. Love se uglavnom somovi oko mere, ali možete se nadati i primercima od 3-6 kg, dok su oni od oko 10 kg za sad dosta retki.
Mesto broj 2 je interesantno zbog prestanka ploča na dnu. Ova promena dubine, ujedno i promena sastava dna, privlači mnoge ribe, prvenstveno mirne - bodorku, deveriku i naročito šarana, koji se ovde pojavljuje s vremena na vreme. Tehnika lova je »vožnja« petljašem (teleskopom bez vođica) od 5 m, na crviće, kukuruz šećerac, noklu i gliste.
Između ove dve pozicije, nizvodno od mostića pruža se jedan deo mlinskog šanca, koji je odlično mesto za lov smuđa plitkoronećim voblerima. Na skici je označen brojem 3.
»Četvorka« je kompletan tišak. U proleće daje vrlo lepe izglede u varaličarenju soma kašikama i »kruškicama«, a inače je preko celog leta više nego interesantno mesto za lov basa vormovima po lokvanju, koji najčešće preklopi čitavu širinu kanala.
Mesto broj 5 često donosi zamućenje, pa se svi »nizvodni« cverglani automatski sele na izvor zamućenja, a često ulaze i u sam šanac. Ritska glista je tad univerzalni ali neselektivni mamac, što se za filetić ne može reći. Pri normalnom režimu, ovaj potes je odlično mesto za lov štuke tokom celog leta i jeseni, a u kasnu jesen i zima je odlično za lov na balerinu. Ovo važi i za dalji nizvodni deo. U proleće je ovde najinteresantnije provozati plovak petljašem od 7-8 metara, meč štapom ili bolonjezom. Ulov mogu biti sastavljeni od više ribljih vrsta, a najbrojnija je bodorka.
 Koriste se standarni mamci.
Mesto broj 6 je bazen, koji nije često izdašan, ali dobro dođe kao zaklon od letnjih žega. Skriveni od jakog sunca, mnogi ribolovci su ovde bili oduševljeni ulovom. Basovi do 1 kg su normalna pojava, a hvatane su i štuke do 3 kilograma, istina dosta retko, ali nije na odmet staviti sajlicu ispred tvistera na olovnoj glavi, ili nekog voblera dubokoronca. Jedini problem je »visoka obala« pa za prihvat ribe treba dosta snalažljivosti, ali i sreće.
Mesto označeno brojem 7 je puno iznenađenja, i u pozitivnihom i u negativnom smislu. Dešava se da je cela širina ispunjena ribom nekoliko dana, a potom niko danima nema ni udarca. Najčešće se ovde radi o basu, koji se u svojoj seobi, zbunjen prisustvom brane, nabije do nje, čekajući »zeleno svetlo« za prolaz ispod kapije, kad se ona otvori. U tim danima se bas lovi vrlo lako i jednostavno, a krupna riba ne predstavlja retkost. Drugi savet se odnosi na lov bele ribe u kasnu jesen i rano proleće. Meč štap, crvići i pola kilograma kupovne hrane mogu dati ulov bele ribe, kao nigde u bližoj i daljoj okolini.
Deo Mlinskog šanca odmah ispod pokretne kapije karakteriše velika prolaznost vode, koja stvara nepravilna vrtloženja u svim pravcima. To je mesto broj 8, a petnaestak metara brze vode su idealni za džigovanje smuđa i basa tvisterima. Naročito je izdašno po izrazito visokom vodostaju nizvodnog dela.
Na branu se relativno lako dolazi. Udaljena je 4 km od centra Sivca. Iz pravca Novog Sada prema Somboru, se u centru (kod autobuske stanice i Doma kulture) skrene levo i samo sledi glavni put. Na oko kilometar od centra mesta je jedna oštra krivina, pod 90 stepeni u levo, baš ispred prodavnice ribolovačkog pribora »Plovak«, a put potom vodi preko železničke pruge. Sledeći tvrd put sledeća tri kilometra, stižete direktno na branu. Put je, inače, u vrlo lošem stanju, naročito na izlasku iz Sivca, tako da se preporučuje polagana vožnja.
Deo obale oko brane je dosta pristupačan i relativno čist. O ovome brine čovek koji održava branu, a on se najviše ljuti na posetioce koji razbacuju smeće i ostavljaju ga iza sebe. Ovo ne čini iz ljutnje što mu se pravi više posla, jer bi se on toga vrlo lako rešio puštajući da to vetar raznese ili jednostavno bacajući sve u vodu. Ali, on svakog jutra čisti otpatke na i oko brane, brižno ih smešta u najlonski džak i posprema na za to namenjeno mesto. Ovo ne pišem samo zbog toga što se zbog takvih može desiti da svima bude zabranjen pristup unutrašnjem delu brane, čime bismo mi ribolovci izgubili mnogo dobrih mesta, nego i zato što bi trebalo da se naviknemo da bacanje smeća po prirodini nema veze se civilizovanim ponašanjem.
ZA KRAJ
 Najveći broj ribolovaca koje ćete sresti na obalama našeg revira su lokalni ribolovci, članovi U.S.R. »Šaran« iz Sivca. Od njih ćete uvek dobiti sveže informacije, bez laži i predrasuda. O njihovim preporukama malo porazmislite i rešenje za dotični dan je nadohvat ruke. O tome kako riba radi možete dobiti puno informacija i u prodavnici pribora Plovak, neobično bogato opremljenoj za male sredine, gde se moge kupiti sitan i krupan pribor, više vrsta prihrane i svi sezonski mamci.
Uređenih mesta za kampovanje nema, ali pogodne su praktično sve deonice. Ipak, najlepše mogućnosti po tom pitanju pruža bliža okolina Malog Stapara, naročito zbog idealnog prilaza vozilom. Ako se zaprašivanje komaraca vrši redovno, s njima nema problema. Kako to i nije činjeno u poslednje vreme, za ugodniji boravak potrebno je poneti neko sredstvo protiv njih.
Sivac je veliko selo (u onom pozitivnom smislu) a njegovi stanovnici pitomi ljudi. Vode u njegovoj okolini su lepe i isto tako pitome. Ipak oprez! One su stecište jedne nemilosrdne grabljivice velikih usta....
><(((°> BASolovac <°)))><
Prilog pripremio Nenad Ignjatov.
|
|
|
